Највећи процентуални раст плата у посљедњих 12 мјесеци имали су запослени у сектору образовања, којима је нето плата данас већа за 213 марака у односу на исти период прошле године, што представља раст од око 16 одсто, док су на другом мјесту здравствени радници којима су лична примања у просјеку већа за 190 марака или 12 одсто.

Откривају ово најновији подаци Завода за статистику Републике Српске за август ове године, према којима је просјечна нето плата исплаћена у овом мјесецу износила 1.555 марака и за 10,2 одсто је већа у односу на ону из августа 2024.

Ако се упореде ови подаци с онима од прије 12 мјесеци, на трећем мјесту ове листе налазе се запослени у пољопривреди којима су лична примања у просјеку повећана за 168 марака, док су на четвртом радници из угоститељства којима су платне коверте дебље за 126 марака.

Са повећањем личних примања, већим од 100 марака, могу се похвалити и информатичари (121 КМ) и рудари (118 КМ). За разлику од њих, запослени у електросектору то пак не могу, јер су њихове просјечне плате веће тек за 10 марака.

Оно што никако не може бити добро јесте што запослени у прерађивачком сектору, али и грађевинском, који биљежи велики бум и требало би да буде окосница привредног развоја, није дошло до значајнијег раста просјечних примања и оно је износило тек 91 марку - око осам одсто. 

Ако се погледа ова ранг-листа, без информатичара, ради се о секторима у којима су и до сада била најнижа примања. Ни након овог повећања није направљен неки већи искорак односно смањена разлика у односу на просјечна примања у Српској.

Није промијењена ни досадашња ранг-листа најплаћенијих занимања и послова. На првом мјесту су и даље финансије, сектор у ком просјечне плате износе 2.007 марака, другом информатичари (1.901 КМ), а трећем и четвртом запослени у сектору вађења руда (1.894) и здравства (1.842). Иако су имали најмањи раст плата, на петом мјесту је и даље електросектор, у ком је просјечна нето плата 1.750 марака.

Ради се иначе о секторима који поправљају просјек, јер према подацима Завода за статистику – сви остали запослени имају по пар стотина мања примања од просјечних која на нивоу Републике Српске износе 1.555 марака. Примјера ради, запослени у прерађивачкој индустрији и поред поменутог повећања плата данас имају нето плату  која је за 235 марака, односно скоро 20 одсто мања од просјечне.

Када је у питању однос плате и потрошачке корпе ни ту ситуација није сјајна. Синдикална потрошачка корпа тренутно износи 2.749 марака, од чега се само на трошкове прехране односи 1.268 КМ, односно 46 одсто. Из наведеног се може видјети да ниједна породица у којој ради само један члан не може себи приуштити цјелокупну "кошарицу" па чак ни они из сектора финансија.

Оно што је забрињавајуће јесте да и поред раста просјечних примања у секторима прерађивачког сектора, грађевинарства, трговине и угоститељства - запослени са својим платама тешко могу покрити и трошкове прехране.

Раст просјечних примања опет није успио да испрати многобројна поскупљења и кретање вриједности потрошачке корпе која је данас скупља у односу на исти период прошле године за 135 марака.

Само су запослени у три сектора имали повећање просјечних личних примања за више од 130 марака. Сви остали и поред нешто дебљих коверата у финансијском су дефициту, са тањим кућним буџетима него прије годину дана.

Месо "бјежи" са трпезе

Према подацима Завода за статистику Републике Српске у протеклих 12 мјесеци највећи раст цијена забиљежен је код свјежег меса, јунетине и телетине, за око 15 одсто, али и поврћа за 10. Оно што је интересантно јесте да је цијена јестивог уља у истом периоду нижа за 20 одсто, али и свињетине за пар процената.