Мајка је бескрај њежности, љубави и пожртвовања, истакао је на отварању своје изложбе рељефних портрета „Знамените српске мајке“ у фочанском Центру за културу и информисање академски вајар из Шапца Ђорђе Зечевић.

На 16 портрета моделованих у глини и ливених у гипсу, а потом оплемењених патином да изгледају као бронзани, ликови истакнутих српских мајки сијају и својим брижним и њежним погледима пуним топлине откривају мајчинска осјећања и безусловну љубав према својој дјеци и народу којем припадају.

Од Свете Анастасије, мајке Светог Саве и Свете Јелене Анжујске, мајке краљева Драгутина и Милутина, преко Мајке девет Југовића и кнегиње Милице, до мајке највећег српског пјесника Његоша, Иване Томове Петровић и мајки српских научника Николе Тесле и Михајла Пупина- Ђуке и Олимпијаде, те Милунке Савић и Мајке Козаре, изложба посјетиоце води кроз богату српску историју у којој су управо српске мајке имале кључну улогу у очувању племенитих вриједности које красе српски род.

Аутор наводи да је лајтмотив изложбе христоликост српских мајки које су биле спремне да се жртвују.

Фото: radiofoca.com

Он је на отварању испричао да се идеја за израду ових портрета родила када га је ћерка, након једног краћег филма о Милунки Савић, упитала зашто се она не зове Милунка.

- Ћерка ме је инспирисала на бављење овом темом, која је значајна толико да од величине те теме ми и не можемо да је сагледамо, а ја сам покушао да мало загребем, да пробам негде да испровоцирам код публике интересовање за овакве теме- то су вредности на којима сам одрастао и које су ми блиске. Било је коментара публике да би ова изложба требало да се зове „Поглед“, јер се управо кроз очи на портретима може нешто осетити, видети, доживети, сазнати - каже Зечевић.

Неки од портрета урађени су према доступним фотографијама, иконама и фрескама, док је неке ликове, за које не постоје фотографије и слике, аутор реконструисао на основу фотографија или слика њихових сродника.

- Попут портрета Иване Томове Петровић, коју сам урадио према Његошевом портрету или Георгине Ђуке Тесле, коју сам урадио према портрету њене ћерке Ангелине и Николе Тесле. Мајку Јевросиму и Мајку девет Југовића сам моделовао према стиховима песме онако како ја то доживљавам, а Мајку Козаре сам моделовао према  неком општем изгледу жене Српкиње, и од тог портрета сам направио жену која је из логора - прича вајар.

Фото: radiofoca.com

Уз 16 портрета српских мајки, дио изложбе је и Мајка над мајкама, велика рељефна икона „Богородичин венац“.

- То је икона „Живоносни источник“ у коју је укључен венац од осам портрета знаменитих српских мајки, а која је рађена за потребе Цркве Рођења Пресвете Богородице у селу Витојевци код Шапца у Епархији Сремској. Волео бих да што више публике погледа изложбу и да ми се неко јави са идејом да бих требао још неку личност да уврстим у овај „пантеон“, јер то би значило да је порука пренета - каже Зечевић.

Ми имамо отаџбину, која нам је остала од отаца, али је волимо као мајку, па кажемо мајка Република Српска, мајка Србија, истиче Зечевић и поручује да је Црква мајка, која нас грли и прихвата, да је Земља мајка и да је он управо од земље урадио портрете знаменитих српских мајки.

- Смисао је да се вратимо себи, да се вратимо коренима, ономе што јесмо, јер ћемо у дубини свог бића наћи снагу и мотив да превладамо ова тешка времена. Завршио бих речима великог песника Матије Бећковића: „Та, у мени је, себи ћу поћи - поручио је аутор.

Међу одушевљеним посјетиоцима изложбе и познати академски сликар из Фоче Данило Ивановић, који живи и ради у Норвешкој.

Фото: radiofoca.com

- Изложба је импозантна, одавно нисам видио садржајније и квалитетније ликовно дјело, идеја је феноменална, одушевљен сам. Рељеф је иначе ријетка техника којој прибјегавају наши вајари, јер је врло битно да то буде плитка површина која показује трећу димензију - каже Ивановић.

Он је истакао да ова врхунска изложба презентује мајке, које су основа српског бића, те да је вајар у минијатурама рељефа дошао до карактера сваке од приказаних знаменитих Српкиња. Ивановић је поручио да би комплетна изложба требало да пропутује манастирима и школама широм Српске, Србије и Црне Горе.

У Центру за културу и информисање у Фочи изложба се може погледати до 27. јуна.