Majka je beskraj nježnosti, ljubavi i požrtvovanja, istakao je na otvaranju svoje izložbe reljefnih portreta „Znamenite srpske majke“ u fočanskom Centru za kulturu i informisanje akademski vajar iz Šapca Đorđe Zečević.

Na 16 portreta modelovanih u glini i livenih u gipsu, a potom oplemenjenih patinom da izgledaju kao bronzani, likovi istaknutih srpskih majki sijaju i svojim brižnim i nježnim pogledima punim topline otkrivaju majčinska osjećanja i bezuslovnu ljubav prema svojoj djeci i narodu kojem pripadaju.

Od Svete Anastasije, majke Svetog Save i Svete Jelene Anžujske, majke kraljeva Dragutina i Milutina, preko Majke devet Jugovića i kneginje Milice, do majke najvećeg srpskog pjesnika Njegoša, Ivane Tomove Petrović i majki srpskih naučnika Nikole Tesle i Mihajla Pupina- Đuke i Olimpijade, te Milunke Savić i Majke Kozare, izložba posjetioce vodi kroz bogatu srpsku istoriju u kojoj su upravo srpske majke imale ključnu ulogu u očuvanju plemenitih vrijednosti koje krase srpski rod.

Autor navodi da je lajtmotiv izložbe hristolikost srpskih majki koje su bile spremne da se žrtvuju.

Foto: radiofoca.com

On je na otvaranju ispričao da se ideja za izradu ovih portreta rodila kada ga je ćerka, nakon jednog kraćeg filma o Milunki Savić, upitala zašto se ona ne zove Milunka.

- Ćerka me je inspirisala na bavljenje ovom temom, koja je značajna toliko da od veličine te teme mi i ne možemo da je sagledamo, a ja sam pokušao da malo zagrebem, da probam negde da isprovociram kod publike interesovanje za ovakve teme- to su vrednosti na kojima sam odrastao i koje su mi bliske. Bilo je komentara publike da bi ova izložba trebalo da se zove „Pogled“, jer se upravo kroz oči na portretima može nešto osetiti, videti, doživeti, saznati - kaže Zečević.

Neki od portreta urađeni su prema dostupnim fotografijama, ikonama i freskama, dok je neke likove, za koje ne postoje fotografije i slike, autor rekonstruisao na osnovu fotografija ili slika njihovih srodnika.

- Poput portreta Ivane Tomove Petrović, koju sam uradio prema Njegoševom portretu ili Georgine Đuke Tesle, koju sam uradio prema portretu njene ćerke Angeline i Nikole Tesle. Majku Jevrosimu i Majku devet Jugovića sam modelovao prema stihovima pesme onako kako ja to doživljavam, a Majku Kozare sam modelovao prema  nekom opštem izgledu žene Srpkinje, i od tog portreta sam napravio ženu koja je iz logora - priča vajar.

Foto: radiofoca.com

Uz 16 portreta srpskih majki, dio izložbe je i Majka nad majkama, velika reljefna ikona „Bogorodičin venac“.

- To je ikona „Živonosni istočnik“ u koju je uključen venac od osam portreta znamenitih srpskih majki, a koja je rađena za potrebe Crkve Rođenja Presvete Bogorodice u selu Vitojevci kod Šapca u Eparhiji Sremskoj. Voleo bih da što više publike pogleda izložbu i da mi se neko javi sa idejom da bih trebao još neku ličnost da uvrstim u ovaj „panteon“, jer to bi značilo da je poruka preneta - kaže Zečević.

Mi imamo otadžbinu, koja nam je ostala od otaca, ali je volimo kao majku, pa kažemo majka Republika Srpska, majka Srbija, ističe Zečević i poručuje da je Crkva majka, koja nas grli i prihvata, da je Zemlja majka i da je on upravo od zemlje uradio portrete znamenitih srpskih majki.

- Smisao je da se vratimo sebi, da se vratimo korenima, onome što jesmo, jer ćemo u dubini svog bića naći snagu i motiv da prevladamo ova teška vremena. Završio bih rečima velikog pesnika Matije Bećkovića: „Ta, u meni je, sebi ću poći - poručio je autor.

Među oduševljenim posjetiocima izložbe i poznati akademski slikar iz Foče Danilo Ivanović, koji živi i radi u Norveškoj.

Foto: radiofoca.com

- Izložba je impozantna, odavno nisam vidio sadržajnije i kvalitetnije likovno djelo, ideja je fenomenalna, oduševljen sam. Reljef je inače rijetka tehnika kojoj pribjegavaju naši vajari, jer je vrlo bitno da to bude plitka površina koja pokazuje treću dimenziju - kaže Ivanović.

On je istakao da ova vrhunska izložba prezentuje majke, koje su osnova srpskog bića, te da je vajar u minijaturama reljefa došao do karaktera svake od prikazanih znamenitih Srpkinja. Ivanović je poručio da bi kompletna izložba trebalo da proputuje manastirima i školama širom Srpske, Srbije i Crne Gore.

U Centru za kulturu i informisanje u Foči izložba se može pogledati do 27. juna.