Хрватски премијер и лидер ХДЗ-а Андреј Пленковић поручио је у Книну да Хрватска "жали због жртава ратних злочина почињених са хрватске стране" и да се с тугом присјећа стотина хиљада прогнаника који су протјерани са својих огњишта.

У говору поводом обиљежавања хрватске злочиначке војно-полицијске акције "Олуја", Пленковић је рекао да Хрватска жали због свих цивилних жртава, не само Хрвата, него и Срба.

- Жалимо и за жртвама ратних злочина почињених с хрватске стране...Свјесни смо да је наша побједа у "Олуји" била трауматична за многе хрватске Србе. Док је за већину Хрвата то већином био присилан збјег, за многе Србе то је био збијег пред хрватским снагама - рекао је Пленковић.

Он је рекао да је "Хрватска осигурала велик напор да обезбиједи повратак оних Срба који су се хтјели вратити, али још има потешкоћа како би се могли вратити".

Пленковић је рекао да треба исказати пијетет према недужним српским жртвама, али то очекује и "од представника Срба у Хрватској, који морају јасно исказати пијетет према хрватским жртвама".

- Сви злочини који не застаријевају наставиће се процесуирати - рекао је Пленковић.

Хрватска злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током хрватске злочиначке војно-полицијске акције "Олуја" из својих домова протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године операцију "Олуја" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је "Олуја" имала све карактеристике геноцида.