Данас је Страсни понедјељак, први дан посљедње седмице пред Васкрс – најрадоснији празник у хришћанству. Ова седмица, позната као Велика, Страдална или Страсна, доноси најригорознија правила поста, појачане молитве, тишину, духовну припрему и богате народне обичаје који се преносе генерацијама.

Назив „страсна“ долази од страдања Исуса Христа, чији се догађаји управо ове седмице литургијски и симболички обнављају. У хришћанском предању, Исус је у овим данима учинио велика дјела: побиједио смрт, однио гријех и отворио људима пут ка спасењу. Према јеванђељу, на данашњи дан Исус је ушао у Јерусалимски храм, гдје је затекао трговце и мјењаче новца како нарушавају светињу. 

Отјерао их је ријечима и дјелима, подсјећајући да је храм мјесто молитве, а не трговине. Тада је и проклео смокву која није рађала плод, што се тумачи као осуда духовне неплодности и невјерја. 

У црквеном богослужењу данас се такође спомиње и праведни Јосиф, старозавјетни лик кога су из зависти продала рођена браћа, што се види као претеча Христовог страдања и издаје.

Народни обичаји и вјеровања

У многим крајевима гдје живе Срби, Страсна недјеља је вријеме када се не пјева, не игра и не весели – у знак жалости због Христовог страдања. 

Строги пост се додатно појачава, а на Велики понедјељак је у неким крајевима била пракса да се окуси само вода или кафа једном у току дана. Занимљиво је и да се у појединим крајевима вјеровало да чак и стока треба да пости, како би цијела кућа била чиста и благословена.