Помјерањем часовника за један сат унапријед, односно са два на три сата ујутру, данас је почело љетње рачунање времена, јер и ове године земље чланице Европске уније и Европска комисија нису донијеле коначну одлуку да ли ће се опредијелити за зимско или љетње рачунање времена.
Бранко Симоновић из Астрономског друштва “Руђер Бошковић” каже за Танјуг да је увођење љетњег читања времена 1983. имало за циљ да се искористи што већи дио обданице, како би и продуктивност у раду била већа, али да су се у међувремену прилике промијениле, прије свега уведено је ново радно време, а и навике људи што се тиче одласка на спавање су се промијениле.
Према његовим ријечима, и овог пута смо прешли на љетње рачунање времена, а до када ће то бити пракса остаје да се види, будући да ћемо се прилагођавати општим рјешењима у окружењу и шире.
– Оно што је невоља са овом препоруком која ће прије или касније ступити на снагу јесте што је предложено да се укине љетње читање времена, односно указно вријеме и остављено је свима на вољу да се опредијеле за љетње вријеме или трајно љетње стање. Е, то је оно што је нека невоља у најави јер је питање како ће различите државе да подесе своје читање времена што потенцијално може да буде незгодно, јер од једног реда прелазимо у неуређено стање – рекао је Симоновић.
Како је рекао, постоји дилема које вријеме више одговара овом поднебљу, али да он сматра да би могло да се уведе и “треће вријеме”, односно прелазак на читање времена од прије 1983. године.
То рјешење подразумјевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и помјерање радног времена један час уназад, како би се повољније искористила обданица.
Ипак, сматра он, у међувремену су се ствари “замрсиле” у односу на некадашње вријеме, прије свега радно вријеме.
– Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први дио обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом дијелу дана. Љетње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искориштава обданица, али нас она измјешта из наше основне средњеевропске часовне зоне у источноевропско, односно одваја нас од већег дијела Европе којем припадамо – рекао је Симоновић.
Уколико би се читање времена вратило на оно од прије 1983. године, каже Симоновић, могло би да се прилагоди и радно вријеме – односно, радно вријеме би се помјерало, примјера ради, на седам са осам сати.
– Ја бих додао и као још једну могућност, а то је да се уопште не дира часовник него да се уведе указно радно вријеме. Да се рецимо декретом уведе да се за стање на часовнику вежу они који од њега зависе својим радом. А то су трговине, школе, предузећа и онда да се указно помјери само радно вријеме – рекао је Симоновић.
Он је рекао и да претпоставља да ће Влада одлучивати о томе како ће се мијењати читање времена, али и да би једна од могућности могла и да буде референдум на коме би се грађани питали по ком времену желе да се рачуна вријеме.
– Да бисмо отишли на референдум подједнако је важно да људи сасвим добро разумеју шта добијају, а шта губе и како то у стварности изгледа, јер из искуства говорећи , расправе које се воде о том питању у суштини су сасвим погрешно постављене, тако да мислим да би о тој теми требало сви да се обавијестимо довољно добро, а онда да се јавно одлучујемо – рекао је Симоновић.
