Парастосом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје херцеговачким устаницима у селу Крекови код Невесиња данас је почело обиљежавање 145 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Обиљежавању присуствује делегација Народне скупштине Српске коју чине посланици Илија Таминџија, Љубиша Крунић и Небојша Вукановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, те Слободан Жупљанин, изасланик предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић.

Помену присуствује делегација Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те представници источнохерцеговачких општина и града Требиња, као и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антиФашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

Скуп организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.