Обиљежавање 148 година од устанака српског народа у Херцеговини - Невесињске пушке почео је у селу Крекови, а код спомен-обиљежја устаницима у току је парастос.

Обиљежавању присуствују предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, савјетник српског члана и предсједавјуће Предсједништва БиХ Бошко Томић.

Помену присуствују и посланици у Народној скупштини Републике Српске и српски представници у заједничким институцијама, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, шеф Конзуларне канцеларије Србије у Требињу Миодраг Џуџалија, начелници општина Никшић Марко Ковачевић и Плужине Слободан Делић.

Обиљежавању присуствују представници Невесиња, Требиња, Гацка, Билеће, Калиновика, Источног Мостара, Љубиња и Берковића, делегација Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а.

Након парастоса биће положени вијенци на спомен-обиљежје, а потом је предвиђено обраћање званичника и пригодан програм.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора.

Обиљежавање 148 година од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.