За православне вјернике данас почиње шестонедјељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом - Божићу.

Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако вјерник на крају шестонедјељног поста приступи светим тајнама исповијести, покајања и причешћа.

Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па га сматра веома значајним за духовни живот својих вјерника, али и моћним средство за постизање пуног спасења.

Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.

Циљеви су, поучава владика Николај, очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља.

Пост се заснива на примјеру самог Исуса Христа, који је на хљебу и води постио 40 дана прије него што се суочио са Сатаном.

Током овог поста употреба уља је дозвољена свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.

Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недјеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице /4. децембра/, Светог Николе /19. децембра/ и Светог Игњатија Богоносца /2. јануара/, чак и ако празник падне у сриједу или петак.

Посљедња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове - Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу /12. јула/ и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице /28. августа/.

Једнодневни постови су на Усјековање главе Светог Јована Крститеља /11. септембра/, Воздвижење Часног крста - Крстовдан /27. септембра/, Крстовдан /18. јануара/ уочи Богојављења, као и сваке сриједе и петка, осим такозваних трапавих седмица.