Херој у бијелом из протеклог Одбрамбено - отаџбинског рата др Миодраг Лазић био je на првој линији одбране.
Оболио је од корона вируса и у тешком је здравственом стању.
Чланови Удружења VIII одреда - Илиџа Специјалне бригаде полиције Републике Српске, људи који су стварали и бранили Српску, људи којима др Лазић спасавао животе, поручују да су увјерени да ће др Лазић и овај пут побиједити.
- Наш доктор Миодраг Лазић је, остварујући своју племениту и хуману мисију, оболио и налази се у тешком здравственом стању. Држи се пријатељу, увјерени смо да ће снага твога духа и челичне воље успјети побиједити у овој борби, као што је и у свим предходним које је живот бацио пред тебе. Доктор херој за кога се причало да својим рукама мртве може да оживи, а ми смо једноставно знали ако доспијемо у твоје руке да смо сигурно побиједили. Молимо се за тебе и за твој брзи и потпуни опоравак - поручили су из Удружења VIII одреда - Илиџа Специјалне бригаде полиције Републике Српске.
Др Миодраг Лазић рођен је у Земуну 31.5.1955. године, гдје је и завршио основну школу. Отац, официр, бива премештен у Ниш. У том граду Лазић завршава гимназију, а затим и студије медицине. Као студент, активно се бави спортом, одбојком и фудбалом. Специјализацију из хирургије завршава на ВМА у Београду, у својој тридесетој години, и постаје један од најмлађих хирурга. Потом, годину дана ради у Војној болници у Нишу, а онда прелази на Хируршку клинику Клиничког центра, гдjе и данас ради.
На позив народа Српске Крајине, у јулу 1991, одлази, као хирург добровољац, и годину дана ради у ратним болницама у Двору на Уни, у Глини и Костајници. Са борцима учествује у продору коридора. У јулу 1992. године враћа се у Ниш, породици, дjеци – сину Пеђи који има шест година и кћерки Нини од четири.
У бившој БиХ букти рат. Као добровољац, у септембру 1992. године одлази на Пале, у болницу Коран. После мјесец дана, као шеф хируршке екипе, одлази на Илиџу и ради у ратној болници “Жица“ у Блажују. Дошао на мјесец дана – остао четрдесет месеци. Као једини хирург за трбух и грудни кош ради скоро двије године на простору најширег ратишта Републике Српске , пет општина са више од 100.000 становника. Са неколико хирурга, љекара опште праксе и средњег медицинског особља, примјер је херојства "људи у бијелом". Сјећања из рата записује у "Дневник ратног хирурга". Књигу је објавио након рата.
Поред исцрпљујућег рада и писања Дневника, стиже да напише и 16 стручних радова и учествује на три велика међународна конгреса, на којима његови радови изазивају велику пажњу стручњака. Године 1994. добија звање примаријуса.
О др Лазићу снимљен је документарни филм "Дневник ратног хирурга", аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.
За његов рад у Републици Српској, његова светост патријарх Павле га одликује Орденом светог Саве. Носилац је и низа других признања. Фебруара 1996. године одлази из Српског Сарајева, кући, у Ниш. Како сам каже:
- Одлазим са тугом и сjетом. Поносан сам што сам се борио и дијелио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије...
