У Дервенти је, у свом контејнеру, умро Мирко Зорић ратни војни инвалид и борац Војске Републике Српске. Истински патриота и стваралац Републике Српске.

Животна судбина Мирка Зорића „избјеглице“ из Босанског Петровца, који је био тешко болестан и живио са супругом Миком (68) и кћерком Миленом (39) у контејнеру од 20 квадрата у Дервенти, слична је судбинама његових сабораца.

За Миркове проблеме и проблеме његове породице, изгледа, нико нити је имао слуха ни времена ни да чује, а камоли да их рјешава.

Обраћао се Мирко за помоћ Центру за социјални рад, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, општинској борачкој, као и републичкој борачке организацији и увијек добијао одговор да због недостатка новчаних средстава нису у могућности да му значајније помогну.

Протекли рат је према Мирку био брутално суров; остао је без оба родитеља и сестре, који су убијени 1995, остао је без огњишта, без ичега…

Јединице такозване Армије РБиХ су заузимањем Босанског Петровца заробиле Миркову супругу Мику и кћерку Милену, које су у заробљеништву провеле до 26. јануара 1996, када су размијењене.

Кад је било потребно стварати Републику Српску, Мирко је био ту, од 1992. када је мобилисан до 1996. кад је демобилисан, пуних 42 мјесеца и 8 дана. А онда је заборављен, као и већина бивших припадника ВРС.

Мирков породични дом из Пркоса, села код Босанског Петровца, замијенила је импровизовано прекривена рушевина, коју је био присиљен да напусти крајем 2011, због поврата имовине ранијем власнику. Тада се усељава у контејнер УНХЦР, у којем је данас умро.

Мирко није желио оштетити оно што је стварао, није, попут неких политичара и министара, тужио Републику Српску и није „наплатио“ своје ране.

Мирко је умро у контејнеру од 20 квадрата остављен од свих.

У суботу 1.8.2020. у 5 до 12 заказан је протест бораца у Требињу. То је прилика да се барем симболично подрже борци и да се запали свијећа за покој душе Мирка Зорић.