Када сам молитвен и мисаон –
мисли ми лете на српски Сион,
на Романију – гору апостола
над којом гори света смола.

Њена црква – права небесница
доби назив – Романијска Лазарица.
Са њених купола и прозора
сија се Романија – Светигора.

И када моје очи затворе се
нека ме сила изнад ње понесе.
Епископ Николај ми се јави –

и каже: „Молитву не заборави!
Видиш како се сија Божје лице
изнад цркве Романијске Лазарице!“

Илиџа, 18. 6. 1995. године
Недељко Жугић