Период који је иза нас био је веома изазован и захтјеван али смо успјели да се са њим суочимо и одговоримо на адекватан начин.

Ово у интервјуу за Српскаинфо каже директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) Драган Станковић, истичући да је Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, у складу са материјалним прописима којима је уређена област непокретности на територији Републике Српске, укинула друштвену својину и претворила изведена права.

– И то: право управљања, коришћења и располагања у право својине у корист носилаца јавне својине Републике Српске. Што значи да је за сваку непокретност одређен носилац права својине у јавним евиденцијама које води РУГИПП – каже Станковић за Српскаинфо.

Што се тиче планова за 2025. годину, додаје он, они су обухваћени у Плану послова премјера и оснивања катастра непокретности за 2025. годину, који је Влада Републике Српске на 98. сједници усвојила и који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске.

– Планом послова премјера и оснивања катастра непокретности за 2025. годину предвиђени су послови имплементације развојних програма за основне геодетске радове, премјер и одржавање постојећих катастарских евиденција и катастра комуналних уређаја, картографије и одржавање информационог и геоинформационог система и инфраструктуре геопросторних података, имовинско-правне послове, модернизацију прописа из области премјере, катастра и имовинско-правне области, управљање људским ресурсима, унутрашњу и вањску комуникацију, е-Управу.

У 2025. години у плану је да се изврше геодетско-технички радови и рјешавање имовинско-правних односа у поступку експропријације непокретности за постребе изградње капиталних објеката од посебног и општег интереса за Републику Српску, катастарски премјер катастарске општине Прњавор на територији града Прњавор, премјер непремјерених дијелова општине Невесиње, наставак нивелманских мјерења, оснивање јединствене евиденције катастра непокретности на територији Републике Српске, успостављање система масовне процјене у 11 општина и градова Републике Српске (Лакташи, Бања Лука, Приједор, Козарска Дубица, Нови Град, Градишка, Источно Сарајево, Србац, Требиње, Мркоњић Град и Прњавор). У плану је и да извршимо дигитализацију аналогних катастарских планова за дио територије Републике Српске. Циљ нам је да све наше податке преведемо у дигитални облик. Такође, у плану су и радови на изради софтвера за катастар водова и унос података катастра водова у базу катастра водова.

Докле се стигло са оснивањем катастра непокретности, као јединствене евиденције о непокретностима и правима на њима на територији Републике Српске?

Што се тиче оснивања катастра непокретности као јединствене евиденције о непокретностима и правима на непокретностима, сматрам да је то кључ за рјешење многих проблема у Републици Српској. Циљ и приоритет РУГИПП-а је оснивање јединствене евиденције и да то урадимо што је прије могуће. Важно је истаћи да се ради о капиталним активностима веома значајним за РУГИПП, али и ширу привредну и друштвену заједницу, јер ће резултате и бенефите моћи користити многи – од грађана до великих инвеститора и јавних субјеката. Излагањем на јавни увид података о непокретностима и утврђивања права на непокретностима оснивамо једну јединствену, тачну и ажурну евиденцију о непокретностима и на тај начин ћемо се ријешити више евиденција које су још увијек на снази у дијеловима Републике Српске гдје још увијек није основан катастар непокретности. До сада је на територији Републике Српске завршено излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима у 681 катастарској општини, док је у току излагање у 54 катастарске општине и припреме за излагање у њих 90.

Да ли РУГИПП има нове пројекте у плану?

У 2025. години у плану је увођење система масовне процјене вриједности непокретности у Републици Српској. Планирано је ангажовање извођача за прикупљање и обраду података у 11 политичких општина а све у сврху испуњења наведеног циља. Поред овога, приоритети су и одржавање и унапређење регистра цијена непокретности, те активна имплементација ДЕЛЕФ пројекта. Запослени у Сектору за европске интеграције, међународне пројекте и тржиште непокретности су у склопу ДЕЛЕФ пројекта у јануару ове године имали обуку која је имала за циљ унапређење знања и вјештина у области процјене вриједности непокретности у Републици Српској. У 2025. години РУГИПП ће наставити рад на процедури покретања новог пројекта Свјетске банке у којем је једна од најкомплекснијих компоненти, на којој ће свакако бити фокус, увођење система масовне процјене вриједности непокретности. Поред тога, Република Српска ће бити домаћин Другог сабора геодета Србије и Српске, у складу са закључком са Првог сабора геодета Србије и Српске који је одржан половином октобра 2024. године на Фрушкој гори у Србији. Посебно желим истаћи да је РУГИПП по први пут учествовао у свечаном дефилеу поводом Дана Републике Српске – 9. јануара 2025. године.

Какву сарадњу имате са Народном скупштином Републике Српске и Владом Републике Српске?

РУГИПП има изузетно добру сардњу са Владом Републике Српске, Народном скупштином Републике Српске, Правобранилаштвом Републике Српске и ресорним министарствима. Посебно бих истакао добру сарадњу и комуникацију са Владом Републике Српске и Правобранилаштвом Републике Српске која се најбоље види у реализацији капиталних пројектата од општег интереса за Републику Српску која се завршава у законом дефинисаним роковима, ту прије свега мислим на експропријацију за потребе изградње аутопутева, гасовода, аеродрома у Требињу и другим развојним пројектима.

Са каквим се изазовима суочава РУГИПП када је у питању заштита имовине Републике Српске?

Покушаји да се отме имовина Републике Српске трају перманентно и у континуитету. Званично Сарајево дјелује у три правца. Први начин је преко одлука Уставног суда БиХ, други начин је што покушавају да уведу појам државна имовина. Државна имовина не постоји као појам, ни у закону, ни у Уставу. Они покушавају да на перфидан начин увуку појам државна имовина, гдје покушавају да имовину ентитета зову државна имовина, што није тачно и не постоји појам државна имовина. Трећи начин је незаконито, неуставно узурпирање имовине Републике Српске. То је случај који је јавности познат и о којем су медији извјештавали, а односи се на Аеродром Сарајево. Ми смо се у претходној години сусрели са покушајем отимања имовине у општини Источна Илиџа, гдје смо изашли на терен и заједно са Првобранилаштвом Републике Српске, Инспекторатом Републике Српске и локалном заједницом и српијечили проширење Аеродрома Сарајево на територију Републике Српске. Нису имали ријешене имовинско-правне односе, као ни грађевинску дозволу издату од надлежног министарства Републике Српске. То је био случај у којем смо доказали да Република Српска у пуном обиму располаже својом имовином и да је она неприкосновено власништво Републике Српске. Желим да напоменем, када је у питању ентитетска граница, Дејтонским мировним споразумом је дефинисано да се формира комисија за утврђивање ентитетске границе, коју чине представници Републике Српске, ФБиХ и ИФОР. Та комисија је формирана, међутим она нажалост, никада није дала резултате да се тачно утврди ентитетска линија. То су проблеми које Сарајево вјешто настоји да користи, да се не зна гдје ентитетска линија, и на тај начин они покушавају да узурпирају имовину и уђу на територију Републике Српске. Ми нисмо сједили скрштених руку. Када су у питању катастарске општине које се налазе на ентитетској линији, ми смо извршили идентификацију и преклапање тих катастарских општина и извршили „затварање“ тих катастарских општина имајући у виду да никада на терену није извршена материјализација ентитетске линије, и на тај начин смо „омеђили“ Републику Српску. Ми нисмо против тога да се Аеродром Сараејво гради и шири, међутим против тога смо да било ко узурпира или отима на незаконит начин један метар имовине Републике Српске.