Вијест да се Република Српска задужила 300 милиона евра на Лондонској берзи подигла је прашину.

Бољи познаваоци економских политика и стања у земљи кажу да Српска има лош рејтинг што се тиче задуживања, те да инвеститори бјеже одавде због нестабилности.

Тако је замјеник предсједника СДС, Милан Радовић, који слови за банкарског стручњака, казао да без правне државе нема ни инвеститора у Српској, а да ће због лошег имиџа који има тешко наћи купца за обвезнице.

Окренути се себи

Он сматра да би требала да се растерети привреда и да се окренемо сами себи и ресурсима које имамо, умјесто што се само производи дуг, као што је задужење на Лондонској берзи.

– Ако се задужимо са тим новцем свако дијете које се роди биће дужно 5.800 КМ. Ми смо већ на шест милијарди дуга и ако додамо ту и потрошачке кредите добићемо дуг по глави становника који је прешао 7.000 марака – упозорио је Радовић.

Власт ипак не види ништа спорно у новом задужењу. Лидер СНСД, Милорад Додик, казао је да је то добра вијест за Српску, а предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић да емисија обвезница Републике Српске на Лондонској берзи није никакво додатно задужење већ редовно, предвиђено буџетом.

– Ја сам поносан као предсједник Владе што смо на такав начин иступили на свјетском финансијском тржишту – рекао је Вишковић.

Није за понос

Економиста Драшко Аћимовић не види у овој одлуци ништа чиме бисмо се поносили.

– Ако је Република Српска добила рејтинг Б3, који је предзадња степеница пред рејтингом везаним за банкрот, онда нема више времена за анализе и критике. Мора се ићи на радикалне мјере. Можда чак и на амнестију одређених лица у случају да новац дође у легалне токове (као што су радиле Русија, Италија и друге земље), а који  би се дао на располагање у буџет на пет до седам година – каже Аћимовић.

Он је истакао да је излазак на Лондонску берзу више него поражавајући.

– Са таквим поражавајућим односом према грађанима да их ништа не питају и не информишу, БиХ ће задржати рејтинг “хибридног режима”, који означава да нема демократије и да остајемо и даље иза Лаоса и Гвинеје у пољу људских права – јасан је Аћимовић.

Јединица за БиХ

Додаје да по структури задужења Република Српска стоји далеко лошије од Федерације БиХ и има лош кредитни портфолио, углавном ослоњен на задуживање код комерцијалних банака са високим каматама.

– БиХ и на државном нивоу има лош кредитни портфолио, који се могао на почетку пандемије реструктурисати. Чак су нам се неки дугови могли и отписати да је прихваћено да се заустави криминал и корупција и уведе ред у правосуђе – каже Аћимовић.

Са економске тачке гледишта, истиче да проблеми које има БиХ стоје у извјештају Европске Уније, која је на скали од један до 10 Босни и Херцеговини и њеним политичарима дала оцјену један!

– Све свјетске релевантне агенције сврставају БиХ на посљедње или у најбољем случају претпосљедње мјесто – наводи Аћимовић.

Манипулација бројкама

Даље истиче да је у нивоу корупције и криминала БиХ друга најгора земља Европе и званично најсиромашнија у Европи.

– БиХ је земља у развоју и не припада развијеним земљама ЕУ које се могу задужити до 60%, јер је тако потписано у Мастрихту. БиХ се смије задужити од 35 до максимално 40% , а има у овом моменту задужење веће од 40% – објашњава Аћимовић.

Тврди да је статистика о којој говоре и коју креирају политичари у БиХ манипулативна.

– Прије неколико дана објавили су да је порасло задужење БиХ за цирка милијарду и да је пао БДП, али да је је задужење остало исто – 35%!? То је вијест попут оне када су у Федерацији и у Републици Српској говорили да имају пад БДП у другом кварталу 2020. од 4 до 5 одсто, а показало се да је  пад био 10,8 одсто. Манипулишу цифрама – јасан је Аћимовић.

Ниједно задужење није јефтино. Додатно брине чињеница што међународни кредитори траже да имају стабилно тржиште и гаранцију, а с друге стране, Влади Српске је задужење неопходно како би испунила све обавезе.

Пут у пропаст

Добар политичар мора да разумије да је ефикасна бирократија и снажан образовни систем један од првих предуслова за економски развој земље. Објашњава ово политиколог Дарко Кузмановић, који каже да добар политичар прије свега не смије да буде сујетан, да мисли да је свемогућ, да зна све, јер је то савршен пут да властиту земљу одведе у потпуну пропаст, што се код нас управо и догађа.

– Политичар не мора да буде економиста да би био у стању да сагледа просте чињенице и види у каквим се економским приликама налази његова земља. Довољно је да се окружи са неколико добрих савјетника, најбољих стручњака у својој области, од којих ће моћи и жељети да учи економску теорију и праксу односно како и на који начин се односити према држави, државној каси и властитим грађанима – објашњава Кузмановић.

Додаје да проблем с којим се у БиХ суочавамо лежи у чињеници да наши политичари врло добро знају да економишу када су у питању њихове приватне фирме, некретнине и лични интереси, али када је у питању народ и држава у којој живе, ту је, каже, прича потпуно другачија.

– Домаћи политичари знају веома мало или не знају ништа, јер су на позиције на којима се налазе именовани по критеријуму лојалности и подаништва, а не стручности – каже Кузмановић.

Додаје да управо због тога најновија задужења апсолутно не изненађују, јер политичаре већ одавно није брига за властите грађане.

– Питање је и да ли они уопште тако нестручни и са веома лошим знањем могу да разумију шта заправо раде. Понекад се стиче утисак да ни они сами не знају које су им дужности нити зашто су се нашли ту гдје јесу – закључио је Кузмановић.