Угинуће више од 800 птица, углавном гачаца и чавки, узнемирио је мјештане Накова, војвођанског села уз границу са Румунијом, удаљеног неколико километара од Кикинде, а неколико дана након тога кикиндски ловци у свом атару пронашли 19 угинулих срна и срндаћа.

Мјештани сумњају да је до тровања дошло због људског немара, односно када су пољопривредници у жељи да истријебе глодаре просули отров по стаништима птица и дивљачи.

Друштво за заштиту и проучавање птица и кикиндски ловци одмах су обавијестили све надлежне службе које су изашле на терен, извршиле увиђај и однијеле лешеве птица на обдукцију која би требало да утврди узрок овог помора.

Предсједник Ловачког друштва "Кикинда" Младен Бањац истиче за Нова.рс да не памти овако масовно угинуће срнеће дивљачи.

- У току је редован попис дивљачи и ми смо ових дана кренули у бројање дивљачи на нашем ловном подручју. Пре тога чули смо шта се десило са гачцима и чавкама у Накову чији се атар граничи са нашим и ту секод мене већ појавила зебња. Када сам 5. марта кренуо у обилазак атара, почео сам да затичем мртве срне и срндаће. До сада смо пронашли 10 угинулих срна и четири срндаћа. Видевши да није реч о појединачним случајевима,  ми смо одмах обавестили надлежне - објашњава Бањац.

Наводи да је одмах било јасно да дивљач није страдала насилно, тј. криволвом, јер лешеви нису имали ране од метака нити било какве друге повреде. Такође, наводи да су им колеге из Великог Банатског Села јавиле да су и они нашли четири угинуле срне и једног срндаћа.

Бањац је и даље забринут јер постоји могућност да у атару има још угинуле дивљачи која није пронађена. Вјерује да није реч о некој болести од које су срне угинуле.

- Срнећа дивљач је у овом периоду године још увек груписана у мањим крдима и могуће је да су се ове срне отровале на једном месту, ако је уопште тровање узрок, јер то треба тек званично да се потврди. Срне не прелазе велике удаљености. Везане су за мању територију, тако да не постоји шанса да су ове срне дошле из неких удаљених атара. Уколико је тровање у питању, највероватније су наишле на место где је контаминирана храна и ту су храну појеле, јер да је такве хране било по целом атару, угинућа би била масовнија и не би угинуле само срне. Ми нисмо до сад наишли ни на једног мртвог зеца, фазана или неког другог биљоједа који се храни истом храном као и срне - констатује.

Искључује да је неко намјерно потровао дивљач, јер не види мотив да то неко уради. Сматра да је у питању само људски немар. Објашњава да када пољопривредници трују глодаре, мора да постоји протокол по којем се то ради.

- Тровање глодара се врши тако да се у рупе које они праве убаци мала количина контаминираног зрневља, након чега се та рупа затрпава земљом и утаба ногом како остала дивљач не би могла да конзумира такву храну. Нажалост, дешава се да поједини ратари не поштују ову процедуру већ затровану храну једноставно разбацају по својој парцели - упозорава Бањац.

Додаје је материјална штета за ово ловачко друштво огромна, а нанесена је и штета биодиверзитету ловишта. Објашњава да ће се угинуће великог броја женки негативно одразити на будући прираштај дивљачи.

- Ми живимо од лова тофејне дивљачи какав је срндаћ. Све што зарадимо одстрелом срндаћа улажемо у куповину дефицитарне дивљачи, у коју код нас спада зец и фазан, али и за остале потребе за функционисање ловачког друштва. Материјална штета је велика и све и да нам се исплати ми немамо где да купимо срндаћа. Да ствар буде гора, из године у годину нам опада број јединки срнеће дивљачи и таман се то зауставило прошле године и сада овај помео - закључује Младен Бањац.

У Великом Банатском Селу ловочувар, који је желио да остане анониман, за Нова.рс потврђује да су на малом простору пронашли четири срне и једног срндаћа.

И он такође искључује криволов или насилну смрт дивљачи и каже да за сада све указује на тровање. Ловочувар, исто као и Бањац, не вјерује у намјеру већ у људски немар.

Истиче да многи пољопривредници немају свест од опасности коју носе пестициди и инсектициди. Као пример наводи да постоји канал у атару у коме поједини пољопривредници перу своје прскалице и тако испуштају отрове у њега.

У Накову, гдје се догодио помор гачаца и чавки, мјештани објашњавају да су све птице страдале буквално на једном мјесту, у шумарку у којем имају своју колонију и гдје се гнијезде.

- Страшно што су људи толико немарни и да због тога страда скоро хиљаду птица. Те птице су корисне јер се хране ситним глодарима који праве штету пољопривредницима - наводи једна мјештанка која је жељела да остане анонимна.

Испричала је да је становник Накова, који је објавио снимак почео да добија претње и да због тога нико више не жели да прича за медије. Истиче да у Накову има више "великих земљопосједника којима очигледно не одговара да се сазна на чијој парцели је бацан отров".

Из Основног јавног тужилаштва у Кикинди за Нова.рс су рекли да наложили да се испитају све околности догађаја, а да је Ветеринарском институту у Новом Саду наложено да ураде све потребне анализе. Од полиције нисмо могли да добијемо никакве податке о истрази без обзира на послате упите.

Директор Научног институт за ветеринарство у Новом Саду Сава Лазић рекао је за портал Нова.рс да токсиколошки налази још увијек нису завршени.

- Оно на чему се прво радило је да ли су животиње оболеле од неког вируса који је изазвао помор. Та могућност је отклоњена и сада можемо да кажемо да животиње нису угинуле од неке болести. У току је токсиколошка анализа која је врло комплексна. Резултате не треба очекивати још најмање неделу дана - рекао је Лазић.

Међу угинулим птицама су била 434 гачца, заштићених ловостајем, и 373 чавке која је законом заштићена врста.

Ове птице се, између осталог, хране ситним глодараима који праве штету пољопривреди и због којих пољопривредници и користе отрове ради сузбијања глодара. Гачци се гнијезде у колонијама и праве велика гнијезда, која након њиховог напуштања даље користа птице грабљивице, највише сове и ветрушке.