Према резултатима пописа 2022. године, скоро трећина становника Србије (31 одсто), старости 15 и више година нема ниједно живорођено дијете, саопштио је Републички завод за статистику Србије.

Једно дијете има 18% грађана, 40% има двоје дјеце, 8,64 има троје деце, док 2,4% има четворо или више живорођене/биолошке дјеце.

Како су навели из РЗС-а, примјетне су значајне разлике у броју живорођене дјеце између мушкараца и жена.

Код мушкараца је скоро изједначен удио лица без дјеце и са два дјетета (око 36%), слиједе мушкарци са једним биолошким дјететом (16,2%) и са троје дјеце (8,2%).

Код жена старости 15 и више година највећи удио имају жене које су родиле двоје дјеце (42,8%), слиједе жене које нису рађале (25,7%), затим жене са једним дјететом (19,7%) и жене са троје живорођене дјеце (9,1%).

Удио лица са више од троје живорођене дјеце изразито је низак код оба пола (2,3% код мушкараца и 2,5% код жена).

Подаци о броју живорођене дјеце по полу и старости показују да су удјели лица која нису учествовала у репродукцији изразито високи у старосним групама 15-19 година и 20-24 године, како код мушкараца тако и код жена, што је и очекивано, нарочито на почетку плодног периода.

Разлике у репродуктивном понашању мушкараца и жена најизраженије су у старосним групама 25-29 година и 30-39 година.

Како наводе из РЗС-а, а преноси Танјуг, 37,5% жена старости 25-29 година родило је најмање једно дијете, док код мушкараца исте старости свега 19% има дјецу. У старосној групи 30-39 година 29% жена је без дјеце, док је процентуални удио мушкараца исте старости који су без дјеце 48%.

Удио лица без дјеце у старосној групи 40-49 година код жена је 16%, а код мушкараца 27,3%.

Подаци о броју живорођене дјеце жена старости 50-59 година показују да је свака осма изашла из периода плодности не учествујући у репродукцији, односно 12,2% жена није родило ниједно живо дијете до 49. године живота.

Са друге стране, сваки пети мушкарац старости 50-59 година, нема своју биолошку дјецу, тј. 20% је без дјеце.

Највећи просјечан број живорођене дјеце забиљежен је у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 дјеце у просјеку), док најмањи просјечан број живорођене дјеце имају становници градских општина града Београда - Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд, Вождовац, Палилула, као и становници Новог Сада (мање од 1,2 дјетета у просеку).

Према резултатима истог пописа, око половине становништва старости 15 и више година је у браку (51%), док скоро трећина (31%) никада није склапала брак, саопштио је Републички завод за статистику Србије.

Уочљиве су велике разлике међу половима у појединим категоријама.

Тако, 36,7% мушкараца старости 15 и више година никада није склапало брак, док је удио неудатих међу женама старости 15 и више година 25,8%. Са друге стране, међу женама старим 15 и више година 17,8% је удовица, док је код мушкараца удио удоваца свега 4,9%.

У периоду између два посљедња пописа, од 2011. до 2022. године, смањен је удио лица у браку - са 55 на 51%, док је забиљежен пораст удјела лица која нису склапала брак - са 28 на 31%. Удио разведених повећан је са 4,9% на 6,1%, док је удио удоваца/удовица остао непромијењен у односу на претходни попис - 11,6%.