У БиХ је лани регистровано 37 жртава трговине људима, од чега 25 малољетника, који су најчешће искориштавани за просјачење, а наши саговорници истичу да је највећи пораз што се та дјеца враћају у средину у којој су била експлоатисана.

Наиме, Савјет министара БиХ је на сједници одржаној у уторак усвојио извјештаје Министарства безбједности о стању у области борбе против трговине људима и о имплементацији Стратегије супротстављања трговини људима у БиХ за 2024, а наводи се да је од наведеног броја жртава трговине људима био 21 мушкарац и 16 жена.

- Међу жртвама трговине 12 их је било пунољетно, а 25 жртава су малољетници. Доминантни облик експлоатације жртава трговине било је просјачење, гдје је забиљежено 12 случајева, док је осам жртава кориштено за радну експлоатацију, а њих шест је било сексуално искориштавано - наводи се у саопштењу.

Додају да су лани 24 жртве биле држављани БиХ, а 13 страни држављани, међу којима је осам држављана Турске, по једна из Русије, Хрватске и Њемачке, а двије жртве су држављани Авганистана.

- У извјештајном периоду у сигурним кућама су боравиле 24 жртве трговине људима. Међу жртвама трговине људима је било 67 одсто дјеце. Истовремено је забиљежен пораст броја страних држављана жртава трговине људима, највише из Турске - истиче се.

Социолог Мирјана Чеко за "Независне" истиче да трговина људима представља озбиљан друштвени проблем, који се не може посматрати само кроз бројке.

- Најчешћи облик експлоатације кроз просјачење посебно погађа дјецу која долазе из сиромашних, често етнички маргинализованих средина, а која су изложена вишеструким облицима занемаривања. Овдје не говоримо само о криминалу, већ о симптомима дубљих структуралних неједнакости - истакла је Чеко.

Како каже, када друштво дозволи да дјеца одрастају без основних услова за живот, образовања и заштите, оно заправо нормализује експлоатацију.

- Трговина људима је повезана са сиромаштвом, институционалном занемареношћу, недовољном координацијом служби и широко распрострањеним друштвеним предрасудама. Зато је борба против трговине људима, а посебно против експлоатације дјеце, много више од спровођења закона. Она подразумијева улагање у превентивне механизме, рад на терену, оснаживање породица и локалних заједница - рекла је Чеко и додала да је потребно развити систем који ће препознати и на вријеме реаговати на ризике, али и друштво које ће имати нулту толеранцију према свакој врсти искориштавања.

- Свака експлоатисана дјевојчица или дјечак подсјећају нас да се промјене неће десити саме од себе. Оне захтијевају политичку вољу, одговорност институција и колективну свијест да људско достојанство нема цијену - нагласила је она.

И Гордана Рајић, омбудсман за дјецу Републике Српске, истиче да трговина дјецом представља озбиљно кршење основних права дјетета и један је од најтежих облика насиља над дјецом.

-Посебно забрињава податак да је просјачење дјеце најзаступљенији облик трговине дјецом у БиХ, при чему се већина случајева одвија унутар породица или шире родбинске мреже. Дјеца се свакодневно излажу опасним условима, често присиљена да сатима бораве на улицама без хране, заштите или надзора, док новац од просјачења завршава у рукама одраслих који их искориштавају - рекла је Рајићева за "Независне" и додала да у многим случајевима надлежни органи третирају ову дјецу као починиоце прекршаја, а не као жртве трговине људима, што додатно отежава њихову заштиту и опоравак.

- Још је поразније када се дјеца, након што буду идентификована као жртве, враћају у исту средину у којој су била експлоатисана, без адекватне процјене ризика или контроле над родитељима/старатељима. Дјеца из маргинализованих заједница, нарочито ромска дјеца, посебно су рањива - изложена су не само физичкој експлоатацији, већ и стигматизацији, ускраћена за образовање и основне услове за достојанствен живот - наглашава Рајићева.

Наводи да просјачење дјеце мора бити јасно препознато као облик трговине људима. "Неопходно је развити механизме за идентификацију жртава међу дјецом која просе, уз адекватну заштиту и измјештање из средина које их експлоатишу, те обавезно укључивање центара за социјални рад, полиције, образовних и здравствених установа у рани одговор", додала је.

Дјеци жртвама, како каже, мора се осигурати психолошка и социјална подршка, право на школовање и сигуран смјештај, као и дугорочни план реинтеграције.

- И коначно, институције правосуђа морају одговорно гонити одрасле који користе дјецу у сврху просјачења. Ниједно дијете не смије бити на улици, ни као жртва, ни као оптужени. Просјачење није избор те дјеце, већ посљедица сиромаштва, маргинализације и, у превише случајева, организоване трговине људима. Сви заједно - институције, родитељи, образовне установе, медији и грађани - морамо дјеловати брзо, одговорно и координисано како бисмо заштитили најрањивије чланове друштва - закључује Рајићева.