Породица Божић из Пала дошла је на идеју да покрене "БИО фабрику", као једну занимљиву причу везану за производњу здраве хране према традиционалној, домаћој рецептури. Тренутно у понуди имају велики број производа који је произведен искључиво од поврћа и воћа из сопствене баште Божића.

Милица Божић каже за Катеру да, упркос томе што су се и супруг и она школовали за различите професије, идеју о настанку „Био фабрике“ његују већ дуги низ година.

- Обоје долазимо из породица гдје се одувијек спремала и конзумирала домаћа храна. Имамо своју башту и уживамо у раду са земљом, поврћем и воћем. Кажу да директни контакт са земљом ослобађа од стреса и ја мислим да је то тачно. Иако не волим да помињем корона вирус, мислим да ова ситуација има и добрих страна, а то је да смо се у овом периоду сви окренули породици, себи и ономе што имамо, а за шта нисмо имали времена раније – каже Божићева.

Она каже да има утисак као да се сада код људи пробудила свијест да требају здраво да се хране, живе и подржавају једни друге.

-  Тренутно у понуди имамо сос парадајз, чај од листа ароније, чипс од јабуке и јапанске јабуке, домаћу салату од мркве и рена, домаћу вегету и разне врсте домаће тјестенине – тјестенина за супу, пилав, посна тјестенина од цвекле, куркуме, шпината и сипиног мастила. Набавили смо професионалну сушару за сушење воћа и поврћа, гљива, тјестенине и планирамо сушити много производа – каже Божићева.

Божићева додаје да једино нису одабрали добар период године за набавку производа, јер најквалитетније воће и поврће приспијева крајем љета и у јесен, те додаје да је тада цијена најповољнија.

- Мото којег ћемо се придржавати је да користимо искључиво производе из домаћег узгоја и да не варамо наше купце „подваљивањем“ лоших производа. Сос парадајз који тренутно имамо на стању је направљен у јесен и кад потрошимо ово што имамо на стању, то је све до љета, док не роди домаћи парадајз. Већина производа ће бити у ограниченим количинама, једино тјестенине можемо производити током цијеле године – додаје Божићева.

Она каже да све тјестенине производе ручно, те да једино користе машине за резање тјестенине како би биле једнаке.

-  Тјестенину на такав начин ријетко ко производи. Прави љубитељи тјестенине ће увијек препознати домаћу, ручно рађену. Планирамо производити и домаће сокове, као и хладно цијеђене сокове – истиче Милица.

Каже да тренутно раде „онлајн“, путем интернета или на позив телефоном, гдје купци имају прилику да поруче производ, који им бива достављен на кућну адресу.

- Почетком сљедеће године наши производи ће бити доступни у неколико продавница здраве хране. Производе „БИО Фабрике“ можете наћи и на Градској пијаци Пале. Наши купци су углавном људи који су освијештени по питању здраве исхране и заиста смо пријатно изненађени колико људи је свјесно важности здраве дијете. Све више људи се окреће здравој храни, али нажалост врло је мало људи који се тиме баве – каже Божићева.

Милица каже да наша земља има изузетне ресурсе за производњу хране, попут здраве воду, плодне земље, чистог ваздуха, те да само још људи требају да се одлуче или осмјеле на такав корак.

- Не волим да критикујем државу, нити било кога, ко жели и воли да ради, тај и нађе посао, али дефинитивно би држава могла да се више позабави тим питањем, не само у виду субвенција, него да кроз законски оквир обезбиједи тржиште и пласман домаћих производа, а да ограничи увоз. Све док су увозни производи јефтинији и приступачнији, наш народ, који је нажалост економски на дну љествице, ће куповати јефтиније иако је лошије, јер другачије и не може – истиче Милица.

Она каже да је њихова идеја о покретању „фабрике“ здраве хране замишљена као мали породични посао, у чију су производњу је укључено више чланова породице Божић.

- Циљ нам је да оправдамо и одржимо квалитет и намјера је да останемо у оквирима мале производње, јер све велико прелази у индустрију и губи своју чар – додаје Божићева.

Више о производима "БИО фабрике" можете сазнати и путем друштвених мрежа на којима објављују све садржаје везане за производњу здраве хране, попут "Фејсбук" или "Инстаграм" странице. Контактирати их можете и путем броја телефона 065/527 – 595.