Испред Суда БиХ у Сарајеву окупили су се данас чланови борачких организација и породица жртава Републике Српске.

Поручују да су незадовољни процесуирањем злочина над Србима.

Божица Живковић Раилић, предсједница жена жртвава рата Републике Српске, казала је како се жртве осјећају понижено и да им је тешко због пресуде генералу Сакибу Махмуљину.

Али, истакла је, да им је још теже то што 26 година након рата многи процеси нису покренути.

– Нико није осуђен за бројне злочине у Подрињу, западно крајишке општине, нико не спомиње подручје купрешке висоравни. Погледајте слике (обезглављена тијела, оп.а.) и транспаренте, зар овакви злочини не заслужују казну? – упитала је.

Истакла је како нису задовољни радом правосудних институција БиХ те их људски моле и траже да се “покрену процеси за српске жртве”.

– Да не дочекамо крај овог живота, а да нисмо од овог Суда добили ни мали дјелић правде – казала је.

Веселко Пејић из Возуће казао је како се десио велики ратни злочин над људима који су бранили своје огњиште.

Међу жртвама је, каже његов отац Милош чије тијело није пронашао.

– Мене не занимају политички ставови ни опције. Ја долазим као човјек и кажем људи моји ово је 21. вијек, а ми још трагамо за својим најмилијима. Мајка иза мене тражи сина, који је тада имао 19 или 20 година. Таквих мајки има још. Ове мајке ће брзо умријети. Ми биолошки нестајемо. Kо ће овдје дочекати правду. Никога не окривљујем. Само тражим и молим дајте да ово преведемо на хумано питање. Свака мајка је мајка, сваку мајку срце исто боли за дјететом. Ја сам дошао да питам зашто мог оца нема, зашто не могу добити његове остатке да га сахраним? – рекао је Пејић.

Рекао је како би волио да Сакиба Махмуљина којем је у току обновљени поступак у Суду БиХ пита гдје је његов отац.

– Ја сам за то да се сви људи идентификују и пронађу без обзира на вјеру и нацију сви смо у истом проблему. Сви желимо и бошњачка и хрватска и српска мајка да пронађе дијете. Је ли има ту разлике, нема. Зашто се према нама прави дискриминација? Ја сам држављанин ове земље, овдје сам се родио. Нисам крминалац ни агресор. Борим се да преживим. Морам да нађем свога оца док сам жив – рекао је.

Радушка Павловић из Возуће тражи сина Слађана.

– Да ми га је пронаћи док сам жива да га сахраним, нећу ни ја дуго – казала је Радушка кроз плач, пише N1.