Народна скупштина Републике Српске данас ће на посебној сједници разматрати информацију у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ, коју је предложила предсједник Српске Жељка Цвијановић.

Посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на чијем предложеном дневном реду је само ова тачка заказана је на захтјев Цвијановићеве, након недавне одлуке Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту.

У информацији предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ која ће бити разматрана на посебој сједници наводи се да је Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, оспорава свој кредибилитет и нарушава дејтонску структуру и расподјелу територије међу ентитетима у омјеру 49 према 51 одсто.

Неспроводива је одлука Уставног суда БиХ, према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, јер би таквом одлуком била одузета територија Републике Српске”, наводи се у информацији предсједника Српске достављеној Народној скупштини, која би требало да буде разматрана на посебној сједници.

У информацији се подсјећа да Анекс четири Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, у члану првом регулише да ће “Република БиХ, чије ће званично име од сада бити БиХ, наставити правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измијењеном овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама”.

Чланом 3.3. Устава БиХ као надлежности ентитета, наведено је у информацији, одређене су све државне функције и овлаштења које Уставом нису изричито додијељене институцијама БиХ и припадају ентитетима.

– Имајући у виду да у тачкама члана 3.1. Устава нема надлежности да БиХ регулише питање имовине, произилази да то право припада искључиво ентитетима, што је и регулисано чланом 68 став 1 тачка 6 Устава Републике Српске. Члан 2 Устава Републике Српске прописује да је територија Републике јединствена, недјељива и неотуђива – наведено је у информацији.

У овом документу предсједник Републике Српске подсјећа да Устав БиХ недвосмислено одређује да су ентитети Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/ власници својих територија у омјеру 49 према 51 одсто, да БиХ дјелује само споља и да је у складу са Уставом дефинисано да БиХ има границу.

– Анекс два Општег оквирног споразума за мир у БиХ регулише питање граничне линије између Републике Српске и ФБиХ и оставља могућност корекције границе 50 метара лијево и десно накнадним споразумом ентитета. Само три одсто граничне линије је обрађено и потребно је до краја извршити анализу и утврђивање граничне линије између Српске и ФБиХ наведено је у информацији.

Предсједник Српске подсјећа да је високи представник у БиХ доношењем три закона из 2005. године грубо прекршио уставно дејтонско начело да су ентитети власници територија, те је забранио да њима располажу.

Након одлуке Уставног суда из 2012. године и овај суд је наставио путем наметнутих одлука високих представника, те је и прекршио Устав БиХ. БиХ је јединствена земља у свијету у којој њен Уставни суд слободном вољом и без обзира на све крши уставне одредбе – наведено је у овом документу.

У информацији се подсјећа да, с обзиром да такозвана државна комисија БиХ за имовину није усагласила ставове и није креирала ново законско рјешење које би требало да ријеши питање имовине БиХ, ентитета и Брчко дистрикта, а како је питање власништва најприје пољопривредног земљишта од изузетног значаја, Република Српске је у марту 2019. године измијенила Закон о пољопривредном замљишту Републике Српске.

– Законом је државно пољопривредно земљиште квалификовано као имовина и посјед Републике Српске, што је у сваком случају оправдано и сврсисходно рјешење – наведено је у информацији.

На апелацију седам бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске, Уставни суд је саопштио да је члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске прогласио неуставном. Члан 53 одређује да је пољопривредно земљиште које је било јавно добро или државно власништво по сили закона посјед и власништво Републике Српске.

Због тога је предсједник Републике Српске упутила захтјев за одржавање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске на којој би била размотрена информација о антидејтонском дјеловању Уставног суда БиХ те, након обављене расправе, били усвојени одговарајући закључци.

Посебна сједница Народне скупштине заказана је за 15 часова.