Уставни суд БиХ је уважио захтјев функционера СДС-а Дарка Бабаља и привремено ставио ван снаге републички закон о финансирању политичких партија којим је заустављен прилив новца у страначке касе из буџета Српске.

- Одлуком о привременој мјери привремено се ставља ван снаге Закон о финансирању политичких организација („Службени гласник РС“ број 45/25) усвојен на Двадесет другој посебној сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 21. маја 2025. године – саопштено је из суда.

Бабаљ је тај захтјев поднио у својству првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ након што је, већином гласова, тај закон усвојен у Народној скупштини Републике Српске 21. маја 2025. године.

Новим правилима је, у односу на ранија рјешења, регулисано да се партије финансирају из чланарина, прилога правних и физичких лица, као и, између осталог, издавачке дјелатности, али не и из буџета Републике Српске те општина и градова на основу чега су протеклих година инкасирали десетине милиона марака. 

- Уставни суд је у образложењу, између осталог, истакао да постојање битно различитих законских рјешења на државном и ентитетском нивоу када је ријеч о јавном финансирању политичких странака/организација указује на аргументирану сумњу да би примјена оспореног закона могла угрозити уставно начело владавине права и резултирати различитим третманом у остваривању политичких права и активности политичких странака из ентитета РС – пише у образложењу.

Суд, који ради без судија из Српске, иако је то уставна одредба, је оцијенио и као релевантну и чињеницу да се поступак одлучивања одвија у самом завршетку буџетске године, када је потребно извршити расподјелу већ планираних средстава.

- Недоношење привремене мјере би, у случају да захтјев подносиоца накнадно буде усвојен, довело до ситуације у којој се та средства више не би могла распоредити за текућу годину те би исплата била онемогућена. Додатно, постоји реална могућност да средства за јавно финансирање политичких субјеката уопште не буду планирана у буџету РС за 2026. годину. Тиме би важење спорног закона, уколико би био проглашен неуставним, произвело дуготрајне неповратне посљедице које би се одразиле не само на расподјелу средстава за 2025. годину већ и на укупну могућност осигурања законски предвиђеног нивоа финансирања у години одржавања опћих избора – саопштено је из Суда.

Подсјетили су и да се „наредне године, у октобру одржавају општи избори“ и да ће прије расписивања избора странке и независни кандидати морати предузимати активности припреме за изборе.

- Та околност додатно наглашава непосредне и потенцијално непоправљиве посљедице примјене оспореног закона за странке. Цијенећи аргументе подносиоца захтјева, Уставни суд је сматрао да постоји довољно разлога који указују на то да би провођење оспореног закона прије него што Уставни суд одлучи о поднесеном захтјеву за оцјену уставности имало озбиљне и неотклоњиве штетне посљедице – поручено је из суда уз подсјећање да одлука о привременој мјери не прејудицира одлуку о меритуму захтјева.