Пословна заједница у Републици Српској већ дуже вријеме се жали на хронични недостатак радника, бранећи се да чини како би их задржала.

Међутим, добар дио њих својим запосленима не обезбјеђује ни минимум услова, попут пријаве у систем и фондове осигурања.

Иако су ресурси радне снаге одавно исцрпљени и даље постоје предузећа и привредници која практикују рад на црно, погубан како за радника тако и за државу.

То показују и подаци које је портал Capital прикупио од Инспектората Републике Српске и Пореске управе РС, према којима су неодговорни послодавци кажњени са 1,1 милион марака.

У Инспекторату Српске кажу како су законске измјене омогућиле много ефикаснију борбу са овом појавом, јер сваки инспектор, без обзира на област, може да врши контролу, док је то раније само радила инспекција рада.

Тако је у прошлој години контролисано 16.810 радника, од којих 208 није имало уговор о раду. У просјеку, послодавци су по раднику кажњени са 2.400 марака, односно укупно нешто преко пола милиона КМ.

- Ангажовање радника на црно најчешће се констатује у областима угоститељства, трговине, експлоатације и прераде дрвета, грађевинарства, те услужним дјелатностима. У односу на претходне године уочено је смањење рада на црно у области грађевинарства, што се може повезати са недостатком стручне радне снаге у овој дјелатности - кажу у Инспекторату Српске.

Контролишу касе па открију рад на црно

Занимљиво је то да су од инспектора из Инспектората, ефикаснији били инспектори Пореске управе Републике Српске.

Они су контролишући промет преко фискалних каса, контролисали и рад на црно. Тако су у 618 контрола открили 168 непријављених радника и издали прекршајне налоге на износ од 606.000 КМ.

У Унији удружења послдаваца Републике Српске кажу како годинама указују на ову појаву. Према њиховој оцјени, с обзиром на величину повреде и број запослених има недовољно инспектора.

Такође, напомињу они, треба имати у виду да је ријеч о изреченим казнама.

- Ријеч је само о изреченим мјерама, али по нашим информацијама добар дио тих казни буде оборен на суду и никад се не наплати - каже предсједник Уније Саша Тривић.

Као један од проблема види и казнену политику, која је према његовој оцјени није довољно строга.

- Држава мора одлучније да се укључи у борбу против сиве економије - закључио је он.

Иначе, Законом о раду, казна за правно лице, односно предузеће у којем се открије рад на црно износи између пет и 20.000 КМ.

Прописана казна за одговорно лице у износи од 500 КМ до 2.000 КМ, а казна за послодавца као физичко лице од 2.000 КМ до 7.000 КМ.