Ниједан празник нема више народних обичаја, који се поштују и дан-данас, од Божића. Неки од њих су: полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мјешење чеснице, печење печенице, полазник, а ту су и многа друга вјеровања, изреке и пословице. Овом празновању посвећена су три црвена слова у црквеном календару, па и четврти дан, Бадњи дан, јер му природно претходи. Великом празнику претходи и велика припрема оличена у четрдесетодневном Божићном посту.

Важан смисао Бадње вечери, као празника који је посвећен породици, било је окупљање све чељади на посној трпези, најчешће на поду. Осим тога, интересантно је да је за вечеру припреман непаран број посних јела, што, како се вјеровало, има везе са култом предака. Трпеза се спуштала на под јер се сматрало да ће тако бити најближа душама покојника. Зато је вечера протицала у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се морао обавезно измирити.

Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и мјесту у којем живимо, те се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је прострта слама. Ми се у овој рубрици нећемо бавити свим обичајима, већ тиме шта треба да се нађе на бадњој трпези и каква је њена симболика.

Јеловник за Бадње вече понавља се из године у годину и готово никада се не мијења. Дакле, док је домаћин у шуми и сијече Бадњак, домаћица мијеси бадњачки колач, тј. бадњачку погачу без квасца, чесницу, која се за вријеме вечери ломи, а не сијече.

Од јела, на столу, поред хљеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, пресан кисео купус преливен уљем, резанци с орасима, туршија, мед, вино и пасуљ (обично пребранац).

Сваки дио ове празничне посне трпезе има своју симболику. Бадњачка погача симболише самог Господа Исуса Христа („Ја сам хлеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хлеба живеће ва вијек; и хлеб који ћу ја дати за живот свијета“ – Јован 6,51). Риба, као и хљеб, симболише Господа Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТХИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа. Со симболише силу божанску, која чува дјело божје, као што со чува хљеб и рибу од плесни и трулежи. Вино представља крв Спаситељеву којом је Он на Голготи дао откуп Богу за гријехе људске, док мед симболише сладост вјечног живота.

Поред тога, на сто се поставља божићна свијећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то симболично представља жељу за берићетом и добрим животом у кући.

Пред оваквом бадњачком вечером, домаћин се прекрсти, запали свећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.

У нашим селима постоји обичај и да тањири од вечере, есцајг, као и цијела трпеза остане до ујутру.

Ови обичаји се разликују од села до села, и као што у нашем народу кажу: Колико села толико обичаја.