Постовати, шеровати, лајковати: Да ли су нам друштвене мреже угрозиле језик

13.03.2022. 14:40
0
ИЗВОР: rs.sputniknews.com

Појавом друштвених мрежа у наш језик су „брзином интернета“ ушле нове ријечи – постовати, шеровати, таговати, лајковати… 

Ако сте данас у фул друштву, можете направити селфи, поставити слику као пост, а док кулирате, можете фотографију прослиједити онлајн као стори или у инбоксу, очекујући да ће је неко скриншотовати, шеровати или лајковати.

Неки ће се питати који је то језик, али ово су неке од бројних ријечи које су се са друштвених мрежа преселиле у свакодневни говор. Развој технологије, прије свега интернета и дигиталних медија, довео је до тога да позајмљујемо много ријечи из енглеског језика, а већину је тешко превести.

- Већина речи се користи у изворном облику и на крају се адаптирају српском језику. Добијају српски акценат, српску падежну промену или глаголску промену, и то на неки начин постају речи српског језика, али проблем је ако се не адаптирају и ако се у српском језику користе на неодговарајући начин - сматра др Слободан Новокмет из Института за српски језик САНУ.

Неке ријечи смо успјели да преведемо, нпр. иконица, штампач, али зашто и даље користимо пасворд умјесто лозинке и е-банкинг, што је у ствари електронско банкарство. Нове ријечи у нашем језику се преузимају из других језика кад је тако лакше, кажу лингвисти. Једноставније је разумјети да је неко купио лаптоп него преносиви компјутер.

Употреба страних ријечи оправдана је у оним случајевима када оне именују појам за који немамо домаћу ријеч или када за страну ријеч нема одговарајуће домаће замјене. Једна од таквих ријечи је микромобилити, која је везана за електричне тротинете, бицикле.

- Нема ту никога ко то може да процени. Све је то ствар употребе и ствар корисника, како она заживи у језику ако испуњава неку комуникативну потребу, она ће просто опстати у језику, ако не, она ће нестати, као што нестају пејџер, дискмен, вокмен, видео-рикордер и тако даље - додаје др Новокмет, преноси РТС.

Да ли ћемо нове ријечи прихватити без размишљања или ћемо ипак покушати да их преведемо? Иако је очигледно да благо српског језика сви желимо да сачувамо, овим питањем се изгледа нико не бави превише.

Коментари 0
Повезане вијести
На Филозофском факултету обиљежене три деценије студијског програма Српски језик и књижевност На Филозофском факултету обиљежене три деценије студијског програма Српски језик и књижевност
Почела примјена забране друштвених мрежа за млађе од 16 година у Индонезији Почела примјена забране друштвених мрежа за млађе од 16 година у Индонезији
Аустрија: Планирана забрана друштвених мрежа за млађе од 14 година Аустрија: Планирана забрана друштвених мрежа за млађе од 14 година
Најчитаније
  • Сјећање на Горана Вујичића
    21h 53m
    0
  • Животна прича Павла Вуисића, вјечитог боема који је мрзио глуму
    22h 4m
    2
  • Ферман султана Ахмеда III за обнову Старе цркве у Сарајеву
    23h 15m
    4
  • Катерин приједлог књига за читање
    21h 15m
    0
  • Савић: Од сљедеће седмице слиједи раст цијене горива
    22h 9m
    0