На Палама су данас обиљежене три деценије студијског програма Српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, а тим поводом уприличени су пријеми студената прве и друге генерације и предавања њихових тадашњих професора.

Декан Филозофског факулета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула рекао је да је ријеч о генерацијама студената које су факултет и студијски програм уписали школске 1993/1994. и 1994/1995. године, када су на тек основаном Филозофском факултету радили овај студијски програм и Педагогија са психологијом.

Један од првих професора на студијском програму Српски језик и књижевност професор Милош Ковачевић истакао је да је овај одсјек основан као знак одбране националних идентитетских критеријума.

Према његовим ријечима, то је било вријеме када су се подијелили језик, народ, када српскохрватског језика није било.

- Филозофски факултет у Источном Сарајеву основан је да се покаже да изучавање српског језика на овоме факултету заправо значи очување српског идентитета у БиХ, односно у Републици Српској -  нагласио је Ковачевић.

Ковачевић је оцијенио да су прве генерације имале специјалан статус, јер се као никада до тада говорило о националним интересима.

Фото: srna.rs

Подсјетио је да су уз њега у оснивању овог факултета учествовали предратни професори Филозофског факултета у Сарајеву – Љубомир Зуковић, тадашњи министар просвјете Републике Српске, те Војислав Максимовић, који је био ректор Универзитета у Источном Сарајву.

Прве генерације наставу су у то ратно доба похађале на Електротехничком факултету у Лукавици /у Источном Новом Сарајеву/, те су студенти и професори неколико пута ишли на оближње прве линије како би бранили Факултет.

-Та генерација искусила је како се у ратним условима национални интереси спроводе у учионици и у пракси - навео је Ковачевић.

Руководилац Катедре за србистику Биљана Самарџић изјавила је да су прве генерације студената србистике и психологије заправо први студенти Филозофског факултета у Источном Сарајеву који је од некадашња два студијска програма стигао до чак 16.

- Они су те давне 1994. ратне године били утемељивачи нашег факултета и одсјека - рекла је Самарџићева.

Фото: srna.rs

Бранислава Обућина, један од студената прве генерације српског језика и књижевности, истакла је да су за њу и њене колеге у тим ратним годинама студирање и одлазак на факултет били паралелни свијет у који су бјежали од не баш лијепе реалности.

- Ово је прилика да се видимо. Нема нас пуно из прве генерације, осам/девет, а неки се нисмо видјели 20 и више година од дипломирања - рекла је Обућина.

Фото: srna.rs

Дејан Керлета, друга генерација студија српског језика и књижевности, испричао је да је одлазак на факултет у Лукавицу у ратним условима, када је тадашња територија Српског Сарајева била изложена стравичним нападима и снајперским пуцњима, био неизвјестан и често студенти нису могли да дођу до факултета.

- Услови су били јако тешки. Сада када причамо о томе питамо се да ли смо били нормални да у тим условима без струје и гријања студирамо - навео је Керлета.

Фото: srna.rs