Свједок Тужилаштва БиХ Љубан Вишњић изјавио је на суђењу припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима у Јошаници код Фоче да су у јошаничком засеоку Хоџићи страдали чланови његове уже породице.

Вишњић, некадашњи угоститељ при Југословенској народној армији, навео је да је у тренутку напада на Јошаницу 19. и 20. децембра 1992. године, био у Србији јер је отишао по плату, а да је о страдањима сазнао преко медија.

Свједок је рекао да су тада погинули његова мајка Зорка, отац Вукадин, браћа Милан и Драгољуб, снаха Олга и њено двоје дјеце.

Вишњић је додао да су тада погинули и чланови шире породице, међу њима и Стојка Вишњић, те да је у Хоџићима страдало 18 становника.

Испричао је да су тијела три женске особе пронађена у шуми, у близини села, а на два тијела је било видљиво да им је пуцано у леђа, која су након доласка деминера превезена у најближу болницу, те потом сахрањена, преноси Детектор.

На питање тужиоца Владимира Симовића шта је с кућама и објектима његовог оца, свједок је рекао да је све попаљено, те да је у Хоџићима било шест кућа.

Вишњић је испричао да је о томе ко је извршио напад сазнао у трамвају у Сарајеву, јер је након рата радио у Рајловцу.

Тада му је, каже свједок, ревизор узео исказницу и након што је видио одакле је, рекао да је чуо за страдања у Јошаници и да је ту „акцију предводио Сејдић неки”.

Нермину Мулалићу, браниоцу Ферида Буљубашића је потврдио је да су његова браћа била у Војсци Републике Српске, те да су били на линији.

Јесенка Решидовић, бранилац Ахмета Сејдића, питала је да ли је Гоја Вишњић радила у војној кухињи у селу Гапићи, а свједок је потврдио да јесте.

Славица Стојановић на суђењу у Суду БиХ је испричала да је у Брајковићима живјела с родитељима, стрицом, стрином и њиховим дјететом, те да је у мају или јуну 1992. године отишла код сестре у Устиколину.

Она је рекла да је 18. децембра посљедњи пут видјела мајку, која их је посјетила у Устиколини, а затим отишла у Јошаницу, те да је сазнања о дешавањима у Јошаници и Брајковићима добила од Младена Кулића.

-Сљедеће јутро кренула сам у продавницу и рекли су да је нападнута Јошаница, Брајковићи, да све гори-посвједочила је Стојановићева.

Она је испричала да су тада погинули њена мајка, отац, стриц и његова жена и њихов син Јовица. Рекла је да је тада било 56 жртава и да је добила сазнања од Кулића да је њен отац погођен у предјелу главе, а мајка у предјелу стомака.

Стојановићева је додала да су тијела пребачена у мртвачницу у Фочи и да су сахрањена, а да су кућа од оца и штала изгорјеле, те да је у Брајковићима било пет кућа.

Она је рекла да никада није добила сазнања о томе ко је извршио напад.

Адвокат Мулалић предочио је исказ из истраге у којем је свједок тужилаштва БиХ изјавила да је њен отац Бранко повремено држао страже, што је Стојановићева потврдила.

-Излазио је горе, изнад куће, голих руку-казала је Стојановићева.

На питање адвоката Мулалића да ли је стриц био војно ангажован у Гапићима, а Стојановићева је одговорила да јесте, у војној кухињи.

За злочине почињене на подручју Фоче, Вишеграда и Чајнича од августа 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници такозване Армије БиХ.

Суђење би требало да буде настављено 17. децембра.