Производња рибе у Републици Српској лани је значајно порасла и то за 42,7 одсто у односу на годину раније, а до позитивног скока су, тврде произвођачи, довели врло повољни природни услови и инвестиције, наводећи да би на ино-тржиште могли пласирати и дупло веће количине, али неповољне бесцаринcке квоте им не иду наруку.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Српској је лани  произведена 2.401 тона рибе, а најмасовнији је, баш као и претходних година, био узгој пастрмке, које је произведено 2.126 тона или 35,4 одсто више него годину раније. 

Статистичари су израчунали да је у шаранским рибњацима остварен скок производње од 156 одсто. Тако је производња шарана лани била тешка 256 тона, а из домаћих рибњака изловљено је и 19 тона осталих врста риба. 

Директор компаније "Тропик рибарство" Зоран Тепић за "Глас" наводи да Српска већ неко вријеме биљежи позитивне трендове у биолошком узгоју рибе, наводећи да је шаранска производња затварањем приједорског рибњака "Саничани", који је међу највећим на Балкану, имала велику стагнацију, али да је након пандемије вируса корона дошло до благог занављања производње, што објашњава велики процентуални скок.

- Што се тиче пастрмке, природни услови, односно биолошки фактори су били врло повољни, а расту производње су допринијеле и инвестиције које смо имали. Већ неколико година имамо подршку ресорног министарства када је ријеч о капиталним улагањима, па иако та подршка још није на нивоу оне из ФБиХ, гдје су подстицаји неупоредиво већи, свакако је дала резултате - појаснио је Тепић.   

Он је истакао да рибари у БиХ годишње произведу око 6.000 тона пастрмке, а повећање бесцаринских квота за извоз омoгућило би им масовнији узгој и већи пласман на захтјевно западно европско тржиште. 

- Бесцаринске квоте у БиХ за рибу су 500 тона, што није ни изблиза довољно за све домаће произвођаче, јер када се извезу наведене количине, имамо додатни намет, односно извозници плаћају 8,4 одсто царине што аутоматски утиче на нашу конкурентност и отежава цијелу слику. Када би се квоте повећале, привредници би били вољни инвестирати, добили би и подршку за капитална улагања и тиме би у догледној будућности могли говорити о производњи пастрмке тешкој 8.000, 10.000 па чак и 12.000 тона с обзиром да тржиште постоји - казао је Тепић и додао да "Тропик рибарство" 70 одсто своје производње пласира на страно тржиште, док 30 одсто прода у БиХ.   

Према Тепићевим ријечима, Српска и комплетна БиХ  имају изузетне ресурсе за рибарство и јако добар квалитет рибе, што је предност у Европи. 

- Фармски узгој рибе је високо контролисан и као такав пружа најадекватније узгојену рибу у смислу безбједности  по конзументе. То је оно што се тражи на европском тржишту. Наша фирма је лани сертификовала све своје рибњаке и погоне за производњу рибе са сертификатом који подразумијева одрживо рибарство, уз добробит животиња и очување природе. То су аспекти које велики трговински ланци на западу захтијевају да би били у могућности да им пласирамо робу. То нам омогућава да се одржавамо на тамошњем тржишту и све фирме које имају те сертификате могу пласирати вишкове рибе - појаснио је Тепић. 

ПОВРШИНА

Прошле године површина на којој су се узгајале пастрмке, односно рибњаци за узгој ове врсте, заузимала је укупно 57.630 квадратних метара, што представља незнатно смањење површине у односу на годину раније. 

Према подацима Завода за статистику, шарански рибњаци лани су се простирали на 2.045 хектара.