Ових дана на друштвеним мрежама кружи емотивна порука која најбоље осликава  свакодневницу у којој бројни грађани напуштају огњиште у Српској у потрази за бољим животом. Ова порука је стварна, потресна и пуна емоција.

Тако је то када људи одлазе из породичног гнијезда, а још потресније када иду из своје земље, негдје у туђину како би обезбиједили бољу будућност за своју дјецу.

Зато би ријечи из ове поруке морале да послуже свима онима који кроје нашу судбину, ако хоће да је виде, да је анализирају и извуку поуке међу којима и она најважнија.

“Драга моја Републико,

Дошао је и тај дан… данас си званично изгубила још пет својих становника. За ово двоје маторих да и не жалиш, али за ово троје малих нека ти буде жао, јер ко зна можда су могли бити доктори, професори, умјетници, академски радници…хмм, да можда ће и бити али у некој другој “страној” земљи, нека вријеме покаже…

И на крају још нешто…. Захваљујем се свој владајућој свити на сузама мојих родитеља што им унучад одводим у другу земљу јер у својој нису имали будућности.

Њихове сузе никада им нећу опростити!

Збогом остај Републико до неких бољих, љепших и сретнијих времена."