Новембар је обојен љубичастом бојом, бојом која нас подсјећа на важност подршке, разумијевања и бриге о онима којима је то најпотребније. 

У свакодневној журби често заборављамо да некоме и најмањи знак пажње може значити много. Понекад је довољна једна лијепа ријеч, искрен осмијех, пружена рука или топао загрљај.

Зато љубичасти новембар није подсјетник на пријевремено рођену дјецу већ и прилика да се запитамо колико смо пажљиви једни према другима.

Свијет не мијењају само велика дјела. Понекад га мијењају Мрвице, јер управо од тих малених бића настају велике приче о човјечности.

Управо тим поводом разговарали смо са др Бојаном Стевановићем, специјалистом гинекологије и акушерства, о значају подршке пријевремено рођеној дјеци и њиховим породицама.

На самом почетку разговора за портал Катера, Стевановић је појаснио да пријевременим порођајем сматрамо сваки порођај који се догоди прије навршене 37. седмице трудноће, те да статистике говоре да овакви порођаји нису ријетки. 

Према процјенама Свјетске здравствене организације, током 2020. године у свијету је пријевремено рођено око 13,4 милиона беба, односно приближно свака 10 беба.

Према његовим ријечима, ови подаци показују колико је важно говорити о пријевременом рођењу, не само због могућих здравствених компликација, већ и због свега онога кроз шта пролазе бебе и њихове породице.

- Јер иза сваког броја у статистици стоји једна беба, једна породица, нечија брига, страх, али и огромна љубав и нада - истакао је наш саговорник.

Стевановић је навео да сматра да је важно да труднице буду информисане, да препознају знакове упозорења и знају када треба потражити медицинску помоћ.

Међутим, додао је, једнако је важно говорити и о могућностима савремене медицине, која је многим пријевремено рођеним бебама омогућила преживљавање и здрав развој.

- Желио бих посебно нагласити да циљ обиљежавања овог мјесеца није да уплашимо будуће мајке, већ да их едукујемо, охрабримо и пружимо подршку породицама које се суочавају са овим искуством.

Пријевремено рођење није само медицинска прича о седмицама трудноће и грамима на ваги. То је, прије свега, прича о животу, борби, љубави и нади - рекао је он.

На питање постоје ли симптоми и знакови упозорења који могу указивати на то да би порођај могао почети прије времена, саговорник Катере је навео да постоје, али да је важно знати да они нису увијек јасно изражени.

- Понекад се јављају постепено, а некада су толико благи да их трудница може замијенити за уобичајене тегобе у трудноћи. Посебну пажњу треба обратити на учестало или правилно стезање стомака, чак и када није болно, грчеве сличне менструалним, осјећај притиска у доњем дијелу стомака или карлице, као и на неуобичајен, упоран бол у доњем дијелу леђа. Промјена вагиналног исцјетка, појава крварења или цурење воденасте течности такође су знакови које не треба занемарити. Важно је нагласити да прснуће водењака не мора изгледати као на филму. Понекад плодова вода не отиче нагло и у великој количини, већ полако, кап по кап - појаснио је он.

Стевановић је додао да уколико се овакви симптоми појаве прије навршене 37. седмице трудноће, трудница треба одмах да се јави љекару или породилишту, без чекања да болови постану јачи.

Наш саговорник је истакао да трудница никада не треба да се стиди што је дошла на преглед, чак и ако се испостави да је све у реду.

- Ја бих много радије да трудницу прегледамо и пошаљемо кући са осмијехом, него да због страха од непотребног доласка пропустимо драгоцјено вријеме - рекао је он.

Доктора Стевановића смо питали колико су важни редовни гинеколошки прегледи током трудноће и може ли се правовременим праћењем открити повећан ризик од пријевременог порођаја.

Он је одговорио да редовни гинеколошки прегледи представљају један од најважнијих начина да се прати здравље труднице, раст и развој бебе, али и да се на вријеме препознају одређени ризици који могу довести до пријевременог порођаја.

Посебну пажњу треба посветити трудницама које су раније имале пријевремени порођај, носе близанце, имале су одређене операције на грлићу материце или имају друге компликације у трудноћи.

- Једна од важних метода процјене ризика јесте ултразвучно мјерење дужине грлића материце, односно цервикометрија. Скраћен грлић материце, нарочито ако се открије између 16. и 24. седмице трудноће, може указивати на повећан ризик од пријевременог порођаја.  Када на вријеме препознамо одређене ризике, у појединим случајевима можемо примијенити превентивне мјере, попут вагиналног прогестерона или постављања серклажа, односно шава на грлићу материце. Наравно, ове мјере нису потребне свакој трудници, већ се примјењују у зависности од налаза и претходне акушерске историје. Међутим, ни најсавјесније праћење трудноће не може предвидјети нити спријечити сваки пријевремени порођај. Понекад се он догоди и код трудница које нису имале ниједан препознат фактор ризика - рекао је Стевановић.

Као љекар, додао је, сматра да је једна од најважнијих ствари у вођењу трудноће повјерење између труднице и њеног гинеколога.

- Трудница треба да зна да може поставити свако питање, изразити сваку сумњу и подијелити сваки страх, без осјећаја да претјерује. Волио бих да свака будућа мајка зна да редовни прегледи нису само прилика да видимо бебу на ултразвуку, већ и прилика да препознамо проблем прије него што постане озбиљан.

Трудноћа је период у којем жена посебну пажњу треба посветити свом здрављу, али желим одмах нагласити да не постоји чаробна формула којом можемо спријечити сваки пријевремени порођај - навео је он.

Говорећи о правилној исхрани и здравим животним навикама трудница, доктор Стевановић је навео да је посебно важно избјегавати цигарете, уколико је то могуће, алкохол и психоактивне супстанце, те се о употреби лијекова и суплемената савјетовати са љекаром.

Доктор је навео да би желио разбити и једну честу заблуду.

- Трудноћа не значи да жена треба девет мјесеци провести у кревету. Код некомпликованих трудноћа, шетња и прилагођена физичка активност су пожељне, док строго мировање није доказана метода спречавања пријевременог порођаја. Међутим, сматрам да понекад, у жељи да трудницама дамо што више савјета, заборавимо колико је важно да им не наметнемо и додатни терет одговорности. Жена може поштовати сваку препоруку, редовно одлазити на прегледе, правилно се хранити и учинити све што је у њеној моћи, а да се пријевремени порођај ипак догоди. Зато бих свакој будућој мајци поручио да брине о себи, али и да буде њежна према себи. Да не тражи савршенство у сваком оброку, сваком дану и свакој одлуци. Трудноћа не треба да буде девет мјесеци страха да ћемо нешто погријешити, већ период у којем жена, уз одговарајућу медицинску подршку, чини најбоље што може за себе и своју бебу. А ако се, упркос свему, појаве компликације, важно је да зна да то не значи да је заказала као мајка - истакао је он.

Стевановић је нагласио да брига о пријевремено рођеној беби почиње и прије њеног доласка на свијет.

Према његовим ријечима, савремена медицина је посљедњих деценија направила огроман напредак у збрињавању пријевремено рођених беба, а захваљујући развоју неонатологије, данас шансу за преживљавање имају и бебе рођене у веома раним седмицама трудноће, које прије неколико деценија често нису имале такву могућност.

- Шансе за преживљавање и каснији здрав развој највише зависе од седмице трудноће у којој је беба рођена, њене порођајне тежине, зрелости органа, евентуалних компликација и доступности специјализоване медицинске његе. Уопштено говорећи, што се беба раније роди, ризици су већи, али је важно знати да се исход не може предвидјети само на основу седмице трудноће или броја грама - рекао је он.

Доктор је појаснио да пријевремено рођене бебе долазе на свијет прије него што су њихови органи и системи у потпуности сазрели,а управо због тога могу се суочавати са различитим здравственим изазовима, чија тежина у великој мјери зависи од тога колико је рано беба рођена.

- Најчешћи проблеми односе се на дисање, одржавање тјелесне температуре, храњење и добијање на тежини. Због незрелости имунолошког система постоји и повећан ризик од инфекција, а код изразито пријевремено рођених беба могу се јавити и озбиљније компликације које захватају плућа, мозак, цријева, вид или слух - рекао је он.

Ипак, додао је, поред свих медицинских достигнућа, не смијемо заборавити колико је ово искуство тешко за родитеље.

- Док медицински тим прати дисање, откуцаје срца и лабораторијске налазе, родитељи често са стрепњом ишчекују сваку нову информацију и радују се сваком, па и најмањем напретку. Вјерујем да управо ту видимо колико је живот драгоцјен. Некада највеће борбе воде они најмањи, они који још нису стигли ни да упознају свијет. Не можемо обећати да ће свака борба завршити онако како бисмо жељели, али можемо учинити све што нам савремена медицина омогућава, пружити родитељима подршку и не губити наду. Јер понекад један нови дан, један самосталан удах или неколико добијених грама представљају побједу већу него што можемо замислити - истакао је наш саговорник.

Оно што је посебно желио нагласити јесте да излазак из болнице не значи и крај медицинске бриге о пријевремено рођеној беби.

Редовне контроле код педијатра и, према потреби, других специјалиста омогућавају праћење раста, напредовања на тежини, развоја покрета, говора, вида и слуха. 

- Важан појам који родитељи треба да познају јесте и коригована старост. Она узима у обзир колико је беба рођена прије очекиваног термина порођаја и помаже нам да правилније процјењујемо њен развој, нарочито током прве двије године живота. Сматрам да родитељима треба објаснити да развој није такмичење и да свака беба има свој пут. Не треба стално упоређивати када је нечије дијете почело да сједи, пузи, хода или изговара прве ријечи. Али исто тако, евентуалне развојне потешкоће не треба занемаривати, већ их на вријеме препознати и потражити стручну помоћ. Родитељима бих поручио да се радују сваком напретку, ма колико им се чинио малим. Јер не мора свако дијете напредовати истом брзином да би његов напредак био вриједан дивљења - истакао је Стевановић.

Једна од најважнијих порука коју је желио да упутити родитељима јесте да пријевремено рођење не значи аутоматски да ће дијете имати трајне здравствене или развојне потешкоће. 

- Међутим, сматрам да морамо бити веома пажљиви када говоримо о прогнозама, јер статистика описује ризике, али не може испричати будућност сваког појединачног дјетета. Волио бих да родитељи разумију да седмица трудноће у којој је њихова беба рођена јесте важан медицински податак, али не смије постати етикета која ће је пратити читав живот. Вјерујем да свако дијете заслужује да у њему прво видимо могућности, а не ограничења. Да препознамо његове потребе, пружимо му подршку и радујемо се сваком напретку, без обзира на то колико је пут до њега био тежак - додао је доктор.

Стевановић је будућим мајкама поручио да чувају себе, ослушкују своје тијело, редовно одлазе на прегледе и никада не потцјењују значај правовремене медицинске помоћи.

Такође, истовремено би их замолио да не живе у сталном страху од онога што би могло поћи по злу, јер рудноћа треба да буде испуњена и радошћу, ишчекивањем и надом, а не само бригом и неизвјесношћу.

Родитељима чије су бебе на свијет стигле раније него што је планирано, упутио је неколико ријечи, не само као љекар, већ и као човјек.

- Постоје родитељи који умјесто првог загрљаја своју бебу гледају кроз стакло инкубатора. Који умјесто мирних ноћи проводе сате у молитви, страху и ишчекивању. Који не броје дане до првог осмијеха, већ до првог самосталног удаха, првог оброка и првог тренутка када ће своје дијете моћи привити на груди. Тим родитељима бих поручио: не губите наду. Не одустајте од љубави, вјере и борбе за своје дијете. Радујте се сваком новом дану, сваком добијеном граму и свакој, па и најмањој побједи - истакао је он.

Према његовим ријечима, родитељи треба да знају да не морају увијек бити јаки и да имају право да се плаше, да заплачу, да буду уморни и да затраже помоћ, те да их то не чини слабијим, нити мање добрим родитељима.

- Понекад и ми, љекари, потцијенимо нечију снагу. Понекад прогнозе изгледају толико лоше да нам се чини да више нема наде. А онда нас живот изненади и подсјети колико тога још увијек не знамо.

И зато желим да кажем нешто што није само мој професионални став, већ и моје лично увјерење. Чврсто вјерујем у чуда. Вјерујем да, без обзира на све наше налазе, процјене и прогнозе, Бог има посљедњу ријеч.

То не значи да треба занемарити медицину, одустати од лијечења или очекивати да ће свака тешка ситуација имати срећан завршетак. Напротив, вјерујем да су знање, посвећеност и борба медицинских радника драгоцјени, али и да морамо остати скромни пред животом и његовим непредвидивим путевима - рекао је он.

Стевановић је додао да смијемо заборавити ни родитеље који су, нажалост, изгубили своје бебе.

- Њихова љубав није била мања, њихова вјера није била слабија, нити су се мање борили. Понекад, упркос свему што медицина и породица учине, исход није онакав каквом смо се надали. И такве породице заслужују наше најдубље поштовање, разумијевање и подршку - истакао је саговорник Катере.

За крај разговора, Стевановић је навео да треба да запамтимо да се величина борца не мјери његовом тежином, нити се снага родитеља мјери бројем суза које су успјели сакрити.

- И зато, вјерујте, волите, борите се и не одустајте. Некада се највећа чуда дешавају у најмањим креветићима. И поновићу оно у шта чврсто вјерујем: „Бог има посљедњу ријеч" - закључио је он.

Разговор са доктором Бојаном Стевановићем, специјалистом гинекологије и акушерства, допринос је портала „Катера“ у подизању свијести о пријевремено рођеним бебама.