Званична потрошња грађана у Републици Српској ове године повећана је за око 216 милиона конвертибилних марака у односу на прошлу годину.
Према подацима које је портал Српскаинфо добио од Пореске управе РС, евидентиран промет посредством фискалних каса у малопродаји у Српској у првих пет мјесеци ове године износио је 2,857 милијарди КМ. У истом периоду прошле године промет је износио 2,641 милијарди марака.
Подсјећамо да је у овом периоду прошле године два и по мјесеца на снази био карантнин, а многим дјелатностима није био дозвољен рад. На даљину су радили готово сви изузев производње и прехрамбених трговина. Кафане нису имале никакав приход у том периоду, док је значајно пала потрошња горива којем је цијена била на историјском минимуму.
Ове године није било карантина. Дијаспора и даље не долази као прије пандемије, док ми купујемо као и прије пандемије. Али, цијене су ове године скочиле, прије свега хране и горива.
По посљедњим статистичким подацима, у априлу ове године цијене су веће за 0,6 одсто у односу на исти мјесец прошле године. Највише је поскупио превоз, и то за 5,6 одсто. Субјективни осјећај готово свих потрошача је да је живот дупло скупљи.
– У односу на 2019. годину, биљежимо раст промета од око четири-пет одсто, а у том расту има који проценат због раста цијена. Ако се не варам, Управа за индиректно опорезивање је изашла с податком да је приход од ПДВ већи за око пет-шест одсто. Вјерујем да је на то највише утицало то што су цијене подивљале – оћењује за Српскаинфо Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС и власник „Крајина класа“ Бањалука.
Иако су цијене отишле горе, угоститељство није достигло промет из 2019. године, већ биљежи пад промета и до 15 одсто.
– То је због недостатка дијаспоре. Има их, али ни близу као прије пандемије. Вјерујем да би се то могло ускоро промијенити, јер нас је и Њемачка скинула са тзв. црне корона листе – истиче Тривић.
Предраг Дудуковић, економиста, за Српскаинфо каже да уз све наведено треба имати на уму сигурно повећање финансијске дисциплине, имајући у виду појачане активности Пореске управе РС.
Ако поредимо стање с периодом прије падемије, онда се може закључити да се стање заправо нормализује. То се најбоље види по подацима из Управе за индиректно опорезивање БиХ о приходима од индиректних пореза, који су у пет мјесеци ове године већи за око 735 милиона КМ у односу на исти период 2019. године. Из Управе за индиректно опорезивање су саопштили да је у пет мјесеци ове године прикупљено 3,940 милијарди КМ прихода од индиректних пореза, док су у истом периоду 2019. године износили 3,205 милијарди КМ.
Марко Ђого, професор на Економском факултету Пале, за Српскаинфо оћењује да расположиви подаци указују да је дошло до изласка из рестриктивне фазе, а што се не може тумачити као драстичан раст.
На потрошњу у БиХ у поприличној мјери утичу грађани сусједних земаља, а грађани Хрватске су доскора имали примат, што и није чудно, јер имамо најдужу копнену границу.
Међутим, власти Хрватске су од 1. јануара ове године увели ограничење да се у ту земљу могу унијети само двије кутије цигарета. Раније је било дозвољено десет кутија.
Цигарете су знатно јефтиније у БиХ због чега су Хрвати свакодневно прелазили границу, па су уједно куповали и храну, точили гориво… Од почетка године је то знанто мање, што се може видјети и по подацима о вриједности робе за коју су страни држављани тражили поврат ПДВ.
Тако је у пет мјесеци ове године вриједност робе за коју су тражили поврат ПДВ дупло смањен него у истом периоду прошле године, када су границе биле затворене два и по мјесеца.
– И у овој, 2021. години дошло је до значајног пада броја захтјева за поврат ПДВ од стране страних држављана. Основни разлог је и даље пандемија, због чега је било отежано путовање и прелазак граница. Мањи број долазака странаца у БиХ значи сигурно мањи број захтјева за поврат ПДВ-а од стране страних држављана. Такође, као један од разлога свакако се може навести и ограничење које је увела сусједна Хрватска које је снази од почетка ове 2021. године, а то је могућност да се у Хрватску унесу само двије кутије цигарета – констатују у УИО БиХ.
Просјечна плата у Републици Српској у односу на прошлу годину званично је већа за 2,8 одсто и износи 978 КМ.
Савез синдиката прави рачуницу о потрошачкој корпи и посљедњи подаци су за фебруар. По томе је просјечна синдикална потрошачка корпа у Републици Српској у фебруару коштала 1.951 КМ, а просјечна плата од 984 КМ покривала ју је са 50,42 одсто. Синдикална потрошачка корпа садржи трошкове за прехрану, становање и комуналне услуге, текуће одржавање домаћинства, те одјећу и обућу, хигијену и његу здравља, превоз, образовање и културу.
Највећи издаци односе се на прехрану 735,95 КМ, за становање и комуналне услуге 591,2 КМ, те за текуће одржавање домаћинства 105,75 КМ.
