Број повреда на раду, како лакших и тежих, тако и оних са смртним исходом у Републици Српској, упркос мјерама надлежних, и даље иде узлазном путањом, а колико је овај проблем узео маха, најбоље говори податак да је због озљеда на радном мјесту 65.907 дана потрошено на боловања.
Ти алармантни подаци наведени су у извјештају ревизије учинка "Мјере и активности заштите на раду", који је објавила Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске. Ревизијом је обухваћен период од 2021. до 2024. године. Закључак ревизора је да мјере и активности надлежних институција за заштиту на раду нису допринијеле смањењу броја повреда.
- Мјере и активности из Стратегије заштите на раду од 2021. до 2024. године реализоване су мањим дијелом. С друге стране, новац за реализацију мјера и активности заштите на раду планиран је несразмјерно - навели су ревизори.
Утврдили су и да правни оквир заштите на раду не омогућава јединствено поступање при идентификацији, класификацији и верификацији повреда на раду, док људски ресурси заштите на раду немају у потпуности успостављену организациону структуру. Заказала је, наводе, и координација између надлежних институција за заштиту на раду и послодаваца.
- Број лакших повреда на раду у континуитету расте брже од раста броја запослених, а број тежих и повреда са смртним исходом уз осцилације такође расте брже од раста броја запослених. Раст броја повреда на раду довео је до повећаног одсуства запослених са посла, утицаја на радну способност, повећаних финансијских издвајања, судских спорова, као и других неповољних посљедица - утврдили су ревизори.
У области здравства је најизраженији континуирани раст броја лакших повреда на раду, док је у шумарству и дрвној индустрије највише заступљен раст броја тежих повреда на раду и оних са смртним исходом.
Запослени у Српској који доживе повреду на раду користе право на боловање које до 30 дана утврђује породични доктор, а када привремена спријеченост за рад траје непрекидно дуже од 30 дана, о боловању одлучује првостепена комисија Фонда здравственог осигурања.
- У посматраном периоду од укупног броја запослених код послодаваца у јавном сектору обухваћених узорком показује да је 79 одсто запослених користило боловање због повреда на раду. Боловање је у посматраном периоду трајало 65.907 дана. За чак 63 одсто повећан је број дана на боловању због повреда на раду у 2024. у односу на 2021. годину - пише у извјештају.
Ревизори су открили и да професионална обољења и обољења у вези са радом у посматраном периоду нису пријављивана, док са друге стране и пријављивање повреда на раду није вршено благовремено.
- Није успостављена функционална база података о повредама и обољењима на раду, а евиденције које воде институције јавног сектора и послодавци нису у потпуности поуздане и комплетиране. О мјерама и активностима заштите на раду надлежне институције углавном не извјештавају Владу, као ни послодавци из јавног сектора надлежне - стоји у извјештају.
Ревизори су написали и препоруке за надлежне како би стање у овој области било унапријеђено, а да би то било постигнуто, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите треба да изради нову стратегију заштите на раду и акциони план за њену реализацију.
- Такође, треба да успоставе централни регистар података о повредама и обољењима на раду, али и организују евиденцију и извјештавање код послодаваца - стоји у препорукама.
Послодавци у јавном сектору треба, између осталог, да иновирају интерна акта ради ефикасније реализације мјера и активности заштите на раду, али и да благовремено пријављују повреде и обољења на раду.
Хитно дјеловати
Савез синдиката Републике Српске недавно је организовао панел-дискусију под називом "Заштита на раду и медији у Републици Српској, стање, проблеми и перспективе" са које је поручено да је хитно потребно унаприједити област заштите здравља радника.
- Ова област је скрајнута и учинићемо све да је вратимо на мјесто које јој припада. Тражимо измјену низа законских прописа. За девет мјесеци ове године смртно је страдало 12 радника. Потребно је пооштрити и казне у овој области - рекао је тада предсједник Савеза синдиката Горан Станковић.
Савез синдиката покренуо је и иницијативу да сви радници у Српској имају обавезне превентивне систематске прегледе, али и да Република Српска добије регистар повреда на раду.
