Ученик седмог разреда ОШ “Владислав Рибникар” који је 3. маја у школи на Врачару убио осморо дјеце и радника обезбјеђења и даље је у поступку утврђивања урачунљивости у Клиници за неурологију и психијатрију за дјецу и омладину у Београду.

Према сазнањима медија, малољетник је претходне дане провео у стању смирености и није му прописана никаква терапија. Нема никаквих захтјева, нити примједби на услове у којима борави. Рођаци су му донијели гардеробу и торбу са другим потрепштинама, али само до управних канцеларија, без сусрета и контакта. Стручњацима који су са њим водили разговоре пренио је убијеђеност да ће се ускоро наћи на слободи.

Мајка и сестра напуштају Србију

Мајка и сестра дјечака убице (13), највјероватније ће се преселити у иностранство, а у једном тренутку придружиће им се и отац Косте К, кад буде пуштен из затвора. Психолози и криминолози вјерују да је то најбоље и најбезбједније рјешење за ову породицу.

Неплаћено одсуство

Родитељи малољетника су, иначе, добили на стотине пријетњи преко интернета након незапамћеног злочина који је починио њихов син. Отац Владимир, угледни радиолог, тренутно је иза решетака јер је његов син починио масакр пуцајући из његових пиштоља, а мајка је, према незваничним сазнањима, узела неплаћено одсуство са Биолошког факултета, гдје ради, и са кћерком је на непознатој локацији у Србији. Малољетникова млађа сестра, која је као и он похађала ОШ “Владимир Рибникар” и тренутно је четврти разред, сасвим сигурно се неће више враћати у ову школу. Милан Костић, психолог и судски вјештак, сматра да је и млађа сестра тринаестогодишњака, жртва свог брата, пошто ће до краја живота трпити посљедице његовог злочина.

– Та дјевојчица ништа није урадила, али је обиљежена и стигматизована за цијели живот. Она ће бити осуђивана од околине и сматрам да би требало да буде заштићена, колико је то могуће. Оваква ситуација није уобичајена код нас, али важно је објаснити мајци колико је сложена ситуација за њих и да је можда најбоље рјешење да напусте земљу. Мислим да је раздвајање од тринаестогодишњег дјечака неопходно у овом случају. Мајка треба да схвати да поред сина има и кћерку и да мора да уради нешто како би је заштитила – каже Костић, и додаје:

– Дјечаковој породици свакако не треба наметати рјешење, већ његовамајка и сестра треба да се сложе са тим рјешењем, или да им се понуди алтернатива. Дјевојчица је сувише млада да сама предложи неко рјешење, али је ипак треба саслушати и сазнати шта она мисли о свему овоме и о томе шта је учинио њен брат.

Добривоје Радовановић, криминолог, истиче да је дјечак незапамћеним масакром уништио многе животе и породице.

– Све је упропашћено, и његов живот и животи свих породица које је унесрећио својим чином. Такође, уништио је и животе своје мајке, оца и сестре. Његова породица ће дуги низ година трпити страшне посљедице јер је тешко заборавити овако нешто – казао је Радовановић.

Питање његовог правног статуса

Питање његовог правног статуса и суочавања са размјерама злочина која је починио већ данима преокупирају јавност. Иако као млађи од 14 година не може да буде изведен пред суд, нити му може бити изречена било каква кривична санкција, сигурно је да његов живот више неће бити исти.

Дјечак не може да заврши у Васпитно-поправном дому у Крушевцу, ни у малољетничком затвору у Ваљеву. Али то не значи, како се у почетку спекулисало, да ће се наћи на слободи.

Како открива Драган Вулевић, специјалиста за социјално право и бивши начелник Одјељења за надзорне послове у области породично-правне заштите у Министарству рада, Центар за социјални рад тражиће директно од љекара који врше процјену здравственог, психичког и емоционалног стања дјечака-убице да се изјасне који даљи облик заштите препоручују.

Да ли је дјечак опасан по себе и околину?

Специјалисти ће се писмено изјаснити да ли је дјечак опасан по себе и околину, као и да ли сугеришу затворени облик заштите, отворени облик или враћање назад, у породицу.

– Затворени облик заштите била би хоспитализација, за шта је потребна сагласност родитеља. Уколико родитељи ову сагласност не дају, орган старатељства може да покрене поступак за доношење привремене мјере о лишењу родитељског права и да постави дјетету привременог старатеља – објашњава Вулевић.

То, конкретно, значи да центар констатује како су се родитељи оглушили о здравствене препоруке љекара које су у најбољем интересу дјетета. Сходно томе може им се или дјелимично одузети старатељство, у дијелу одлучивања о лијечењу дјечака, или чак и потпуно, ако се утврди да има законских основа и да су породичне околности угрожавајуће по малољетника. Овај поступак не одлаже лијечење, односно дијете ће за то вријеме остати на Дјечијој клиници за психијатрију. Привремени старатељ може, по закону, бити или Центар за социјални рад или неки поуздан блиски рођак.

Друга могућност је да, уколико стручњаци констатују да код дјечака-убице нема никаквих поремећаја личности, центар процјени да би он требало да буде смјештен у институцију за дјецу са поремећајима у понашању. То су Дом за васпитање дјеце у Књажевцу или “Васа Стајић” у Београду. Самом Вуловићу ова мјера, с обзиром на тежину почињеног дјела, дјелује мало вјероватна, јер су у питању домови отвореног типа.

Ипак, пошто је и за ово потребна сагласност родитеља, уколико је они не дају, центар и у том случају може да покрене поступак за лишење родитељског права.

– Трећа могућност је да тим љекара каже како дјетету није потребно лијечење и да се он врати у породицу. У том случају орган старатељства дужан је да састави детаљан план подршке родитеља у подизању дјетета – објашњава Вулевић.

Све ове мјере одређује центар за социјални рад као орган старатељства, а не суд, пишу Новости и Информер.