Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају дан посвећен Светом свештеномученику Харалампију, познатом у народу и као “господар свих болести”, једном од највећих мученика у историји хришћанства.

СПЦ га слави 10. фебруара по црквеном, а 23. фебруара по грегоријанском календару. Манастир Подврх, у близини Бијелог Поља крај ријеке Бистрице, чува дио његових моштију.

Име овог свеца грчког је поријекла и значи радосна свјетлост. Он је био епископ у Магнезији (Тесалија) у 2. вијеку, а вјерује се да је у 113. години пострадао због Христа.

- Када наста страшно гоњење хришћана у вријеме цара Септимија Севера, старац Харалампије не кријаше се од гонитеља, него слободно и јавно проповиједаше вјеру Христову. Све муке претрпе као у туђем тијелу. А кад с њега жива кожу одраше, незлобиви светац рече царским војницима: “Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тијело, ви обновисте дух мој за нови, вјечни живот.

Многобројна чудеса учини, и многе у вјеру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог даде тјелесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске.

Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им гријехе, и излиј благодат Твоју на све! -

Послије молитве овај свети старац предаде душу своју Богу прије него што џелат спусти мач на његов врат. Пострада 202. године. Његово тијело узе Галина и часно га сахрани.

Народно вјеровање

Срби верују да је овај светац имао велике исцјелитељске моћи, па је највећи број обичаја у вези са здрављем и изљечењем попут оног да мајке у неким дијеловима Србије на данашњи дан обавезно воде своју дјецу у цркву. Ваља се, кажу, и да болесни на овај дан оду свом љекару. За име овог свеца везано је још једно лијепо вјеровање да ће дијете ком на овај дан испадне први или никне нови зуб цијелог живота бити срећно као и да ће над њим бдјети управо Свети Харалампије, пише Курир.