Јавност у Републици Српској више од три деценије огорчена је на спорост правосуђа у БиХ и неефикасно процесуирање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године над припадницима Југословенске народне армије /ЈНА/, недужним младићима, за чију смрт још нико није одговорао.

Укупно 33 године од овог злочина биће обиљежено у суботу, 3. маја, прво у Источном Сарајеву гдје ће у 10.00 часова у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима бити служен парастос за страдале припаднике ЈНА. Потом је предвиђен одлазак аутобусима у Сарајево у бившу Добровољачку улицу гдје ће у 11.00 часова мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити одат помен страдалим припадницима ЈНА.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. погинуло је и убијено најмање 28 припадника ЈНА.

У извјештају Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина, овај догађај, као и убиства 2. маја, воде се под заједничким називом случај "Добровољачка", те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

ПРАВОСУЂЕ БиХ ГОДИНАМА НИЈЕМО НА ЗЛОЧИН

У Суду БиХ 27. октобра 2022. године почело је два пута одгађано суђење члану ратног Предсједништва БиХ Ејупу Ганићу и још деветорици некадашњих високих бошњачких војних и полицијских функционера оптужених за злочине почињене над припадницима ЈНА 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, а овај судски процес још није добио епилог.

Оптуженим је стављено на терет да су 3. маја 1992. године у Сарајеву, у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.

Оптужница их терети и да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, да нису спријечили ни казнили извршиоце, те помагали починиоцима након извршеног злочина.

ЗЛОЧИН ОЧИГЛЕДАН, ЕПИЛОГА НЕМА

Политички представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње такозване РБиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и других криминалних формација.

При томе, општи је став из Републике Српске, да неуставно Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође сноси велику одговорност што је предмет "Добровољачка улица" без коначног судског епилога.

Некадашњи међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо, почетком 2012. године, донио је одлуку о обустави истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична дјела која су им стављена на терет.

Адвокат Милан Романић, у име оштећених породица Богдане Томовић и Гордане Гвозденовић, још 2012. године подносио је приговоре канцеларији главног тужиоца Тужилаштва БиХ поводом обавјештења од 23. јануара те године да се истрага у предмету "Добровољачка" обуставља.

Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Добровољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.

МУП СРПСКЕ ТУЖИЛАШТВУ ДОСТАВИО 117 ДОКУМЕНАТА, СА 470 СТРАНИЦА, ФОНО И ВИДЕО ЗАПИСЕ

У свим досадашњим извјештајима неуставном Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици, представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата.

Наводе и да је тај злочин потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у ЈНА.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица, отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултирале су извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извјештај Тужилаштву, достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа – аудио-касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео-записа.

Све наведено доказује постојање поменутих кривичних дјела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Нажалост, и правосуђе БиХ и сарајевска политичка чаршија, остали су нијеми не само на ове доказе већ и на тврдње српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора, као и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду.

ТУЖНО ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ДОГАЂАЈЕ 2. И 3. МАЈА 1992. ГОДИНЕ

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом напали Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Тада је један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, из ватреног оружја ранио у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен и портир Дома Џевад Биџо.

Том приликом заробљено је 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић.

Командант Друге армије ЈНА генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокирају опкољене војнике, међутим, они упадају у засједу и том приликом убијено је шест припадника војске и уништен један транспортер.

Остали војници остали су опкољени и, касније, заједно са особљем Дома ЈНА заробљени.

Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8.00 часова одлучено је да командант Друге армије и војне колоне ЈНА генерал Кукањац напусти Команду Друге армијске области, међутим, војска и официри то нису дозволили.

Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија, првог команданта Унпрофора у БиХ и генерала Кукањца договорена је размјена предсједника такозване РБиХ Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици.

Размјена је договорена у 15.00 часова.

Међутим, у Команду долази лично Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом у којој су, између осталих, били Златко Лагумџија и Јусуф Пушина.

Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, "уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбједан", војска је напустила касарну у 18.00 часова.

На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина.

Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону.

- Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора - рекао је Милидраг и додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.

Навео је да је пуцано и на обиљежено санитетско возило у којем је погинуо примаријус доктор пуковник Будимир Радуловић.

- Убијен је и пуковник /Бошко/ Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Припадници `Зелених беретки` и `Патриотске лиге` извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали - испричао је Милидраг у једном од својих ранијих исказа.

Обиљежавање 33 године од овог историјског догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Приредио: Огњен Беговић