Жртве сексуалног насиља углавном су жене, а упркос податку да је у првих осам мјесеци ове године тужилаштвима у Српској пријављено шест дјела полног узнемиравања, што је упола мање него лани у истом периоду, упућени сматрају да то није показатељ стварног стања јер жртве најчешће ћуте о томе.
Према подацима Министарства унутрашњих послова РС, од јануара до септембра ове године поднесени су извјештаји против шест мушкараца.
- У истом периоду 2020. године поднесени су извјештаја против 11 лица због сумње да су извршили 12 кривичних дјела полног узнемиравања над 17 жртава - казали су у МУП-у РС
Када је ријеч о полној уцјени у МУП-у РС кажу да им је ове године, до септембра, пријављен један мушкарац, а лани три. Према њиховим подацима, двојица мушкараца ове године су осумњичена за силовање, док пријава за покушаја силовања није било.
Да су подаци у вези са сексуалним насиљем дио “тамне статистике” сматра директорка Фондације “Лара” из Бијељине Радмила Жигић.
Према њеним ријечима, резултати њиховог прошлогодишњег истраживања показали су да трећина жена познаје суграђанку која је била силована, а да тај злочин није пријавила полицији.
- Такође је трећина изјавила да је бар једном у животу доживјела страх да би могла да буде силована. Ово је доказ да је сексуално насиље у нашем друштву још увијек табу тема и о њему се углавном ћути - казала је Жигићева. Како је додала, разлози за непријављивање полног насиља над женама су страх од починиоца, страх од осуде те бојазни да им нико неће вјеровати, јер у нашем друштву је “жртва увијек помало крива”.
И Горица Ивић из Фондације “Удружене жене” сматра да статистике МУП-а РС нису огледало реалног стања.
- Званични подаци нису показатељи стварног стања, јер су резултати нашег истраживања показали да су жене у највећем броју сматрале да неће имати подршку надлежних органа уколико пријаве насилника и да ће он остати некажњен - казала је Ивићева за “Глас Српске”.
Ивићева је навела примјер резултата њихове анкете према којима је највећи број грађана радно мјесто препознао као простор у коме су најчешће били изложени сексуалном узнемиравању.
- Јасно је да је особа која врши сексуално насиље у позицији надмоћи у односу на жртву, а најчешћи облици сексуалног узнемиравања на послу су нежељено дирање, грљење или љубљење - истакла је Ивићева наводећи да су и кафићи, клубови и забачена дијелови града мјеста гдје су жртве лак плијен насилницама.
Према њеним ријечима, током радног времена особа која врши сексуално насиље је у позицији надмоћи у односу на жртву те обично бира ситуације када нема свједока и када је насамо са жртвом.
- Да је овај проблем у нашем друштву маргинализован доказује чињеница да нема већег истраживања које би било репрезентативно за Српску и цијелу БиХ - рекла је Ивићева.
Она сматра да би свака организација, фирма и институција требало да има дефинисану политику у вези са овом врстом насиља и прецизну процедуру како пријавити узнемиравање унутар саме институције.
- О овом проблему требало би више причати у јавности како би право стање о учесталости сексуалног злостављања испливало на свјетло дана - додала је Ивићева.
СОС
Горица Ивић казала је да је највећи број жена доживјело неки облик сексуалног насиља када су биле дјевојчице, али о томе су пропричале тек у зрелом добу.
- Сви који доживе било који облик сексуалног узнемиравања, осим пријаве полицији, психолошко савјетовање и помоћ могу добити путем бесплатне “СОС” линије на број телефона 1264 или се обратити неком од удружења у свом мјесту - истакла је Ивићева.
