Непланско гомилање и управљање јавном расвјетом у Републици Српској све више кошта локалне заједнице и њене грађане. То показује и збирни рачун за потрошену струју у прошлој години који износи рекордних 11,8 милиона марака.

Струка упозорава како се у овој области под хитно мора завести ред, јер трошкови из године у годину расту, док се са друге стране готово ништа не ради на успостављању ефикасног система управљања.

Према званичним подацима, на јавним површинама у Српској је закључно са прошлом годином сијало 144.000 расвјетних тијела. У односу на 2016. годину, тај број се повећао за 23,5 хиљаде или процентуално 20 одсто.

Гледано по дужини постављене расвјете, до краја 2019. године освијетљено је укупно 4.000 километара путева и улица или 330 километара више у односу на четири године раније.

 Највише сијалица постављено у предизборној години

Занимљиво, највећи пораст броја расвјетних тијела, по годинама забиљежен је у изборној 2018. години. Тада је за реконструкцију постојеће и изградњу нове мреже потрошено око три милиона марака и уграђено 16,5 хиљада нових расвјетних тијела.

Како се повећао број освјетљених бандера, расли су и трошкови за струју у прошлој години и то за 13 одсто у односу на 2016.

Овом проблематиком бавила се Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске.

Њихов закључак је да локалне самоуправе нису створиле потребне претпоставке за ефикасано управљање јавном расвјетом, које би било у функцији смањења трошкова јавне расвјете и повећања њене функционалности.

-У управљању јавном расвјетом није, у довољној мјери, успостављен ефикасан систем који би омогућио повећање функционалности и смањење трошкова јавне расвјете. Посматрани период карактерише раст потрошње и трошкова електричне енергије, као и пораст укупних издатака за јавну расвјету уз истовремено ширење мреже јавне расвјете- наводе ревизори у свом закључку.

„Свјетло гори а баба се чешља“

Из њиховог истраживања се може видјети да велики дио општина и градова не брине што имају све веће трошкове за расвјету.

Наиме, тек осам локалних самоуправа је провело модернизацију комплетне мреже јавне расвјете, или њеног већег дијела, у смислу замјене постојећих или уградње нових енергетски ефикаснијих расвјетних тијела, док остале општине и градови углавном нису урадили ништа.

Ријетки који су се одлучили на модернизацију, сад издвајају знатно мање новца за јавну расвјету, те стотине хиљада марака могу преусмјерити у друге пројекте корисне за грађане.

Мали, али позитиван примјер – Рудо и Љубиње

Општина Рудо један је од ријетких позитивних примјера. Они су у 2017. години замјенили 440 сијалица и смањили потрошњу струје за 67 одсто. Сличним путем је пошла и општина Љубиње која је трошкове електричне енергије смањила за три пута након модернизације. Но, то су мале општине, са малим улагањима, те њихов потез не утиче знатно на негативан републички просјек.

„Јединице локалне самоуправе које је су извршиле модернизацију цјелокупне или већег дијела мреже јавне расвјете значајно су смањиле трошкове електричне енергије јавне расвјете и практично да више немају трошкова текућег одржавања или су исте свели на минимум“, кажу ревизори.

ЛЕД на свакој 16-ој бандери

Позитивно је да је 80 одсто расвјете која се сад поставља у ЛЕД технологији, која је дуготрајнија и ефикаснија, а мање троши електричне енергије. Међутим, ако се узме просјек нове и старе расвјете, структура је и даље неповољна јер се види да се ЛЕД свјетиљке у Републици Српској налазе тек на сваком шеснаестом стубу јавне расвјете, а на преосталима су сијалице засноване на живи и натријуму.

Иначе, како се наводи у њиховом испитивању, велики број локалних заједница уопште нема израђене планове ширења и реконструкције мреже јавне расвјете у коме су јасно дефинисани и утврђени критеријуми и приоритети за изградњу нове и реконструкцију постојеће.

Да ствар буде гора, испитивања ревизије су показала да само мали број њих прати и проводи анализе потрошње и трошкова електричне енергије.

Оно што је по њих лоше је и што је све извјесније поскупљење струје, па се промјена оваквог начина руковођења намеће као једини излаз.

Рад јавне расвјете је углавном аутоматизован, али је заснован на астро-релејима и фото-ћелијама што су  застарјела и неусклађена техничка рјешења.  Наиме, ти системи раде доста временски дуже у зависности од временских прилика, односно интензитета свјетла на које фото ћелије реагују.

Брчко шампион у трошењу

Истраживање које је прошле године спровео портал etrafika показује како је Брчко Дистрикт апсолутни  шампион у трошењу буџетског новца на јавну расвјету.

Са постављене скоро 22.000 сијалице на својој територији, те 2,3 милиона КМ годишње потрошених за одржавање и трошкове струје, долази се до податка да Брчаке дневно само расвјета кошта 6.356 КМ.

У представљеном раду који потписују Марко Икић, Миломир Шоја и Слободан Лубура са Електротехничког факултета у Источном Сарајеву се наводи како је примјеном савремених технологија могућа уштеда око 30 одсто електричне енергије. Они такође наводе да јавна расвјета представља значајно подручје за примјену метода ефикаснијег коришћења електричне енергије, посебно уколико се узме у обзир да она у укупној потрошњи учествује са више од 20 одсто.

Иначе, Бањалука је у 2019. за трошак електричне енергије од јавне расвјете потрошила 2,18 милиона марака, Бијељина 1,14 милиона КМ, Приједор 975.289 а Добој 415. 792 КМ.