Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо.

Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избјеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији:

„Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“.

Породица Аџић стигла је бјежећи од рата из Глине у колективни центар у Косово поље. Двије године касније добили су кућицу у једном селу, намјенски направљену за повратнике и избјеглице. Није прошло ни годину дана, избацили су их:

„Рекли су да кућа сада припада новој држави Косово. Ту кућу су дали Албанцима, а ми смо се 1999. преселили у Косово поље, у колективни центар. И одатле смо истерани, 17. марта, 2004., знате шта је тада било, прешли смо у Лепосавић, опет у колективни центар“.

Траже да вратимо кључеве

Драгана је на Косово и Метохију стигла као дијете, живјела са родитељима. Мајка је још жива, она разведена, има три дјевојчице. Најстарија је недавно напунила осам година.

Обје су добиле станове за избјеглице и расељена лица у Лепосавићу, мама једнособан, она, мало већи, због дјеце. Градњу су финансирали Влада Србије и Комесаријат за избјеглице. Ту радост ће памтити. Али кратко је трајала:

- Три дана касније дошла је полиција и њихов градоначелник, он је тврдио да смо провалили у станове. Тражили су да вратимо кључеве од наших власти - каже Аџићева.

Станови онима за које је и грађено

Зоран Тодић из Српске листе објашњава да су станови додјељени српским избјеглицама и расељеним лицима по списку који постоји неколико година, од када је хуманитарна организација из Данске урадила пројекат збрињавања избјеглица, односно изградње двије зграде за најугроженије који годинама живе у нехуманим условима.

- Овај хаос је урадила нелегална, нелегитимна албанска власт, станове смо поделили иако део око зграда још није уређен, из страха да нова управа не узурпира објекте. Поделили смо кључеве тим породицама, без давања акта, плашили смо се, ако дамо било какво решење, да можемо да будемо суочени са косовским законодавством. То је било у новембру, када су људи ушли у станове, а квадратура је рађена према броју чланова домаћинства лица из колективних центара - објашњава Тодић.

Он потврђује да је општинска управа такозваног Косова почела да врши притисак на људе који су добили станове послије три дана од додјеле кључева. Моментално су расписали свој конкурс и нагласили да могу да конкуришу и друге категорије угрожених.

Отворене пријетње албанских власти

- Био је тај конкурс у општини, рекли су морате да предате, а ми, зашто бисмо предавали, кад смо добили кључеве, већ смо у становима. Не, не морате, ми то само да буде легално, да се легализује, све ће да буде добро, предајте. Кад смо предали, настао је проблем, неко је добио, неко избачен. Катастрофа - каже Драгана Аџић.

Она је, као разведена мајка троје дјеце добила стан, а њена мајка Ева Аџић је добила други, мањи, јер је ријеч о двије породице.

Кад је изашао косовски конкурс, они су нас позвали у општину, наместили су нам такву ситуацију да немамо право на било какву жалбу. Мами су рекли да јој додељују стан који је добила њена ћерка, ја. Ти из свог стана мораш да изађеш, да нам предаш кључеве, стан да напустиш. Или ћеш да прихватиш да идеш код ћерке у стан или ћемо да ти истерамо ћерку са децом, а ти остани у твом стану.

УНХЦР нема механизме да помогне

Тодић објашњава да је од свих Срба којима су подијељени кључеви, пет породица у проблему, јер нису хтјели да се одазову на конкурс који је расписала албанска локална власт.

Остале нико не дира, они су тобоже испоштовали тај конкурс који је, не знам по ком основу расписан. Вероватно ти људи којима су доделили станове по њиховом конкурсу то заслужују, али не на овај начин и не у овим објектима.

Драгана и њена мајка и друге четири породице којима се тражи да врате кључ од првог правог дома у посљедњих тридесет година имали су састанак са људима из УНХЦР-а. Међународна заједница је упозната са проблемом, међутим, речено им је да у овом тренутку немају механизме да помогну.

Нада у правду послије избора

Са проблемом је упознат и повјереник за избјеглице Републике Србије који годинама ради на Косову, који зна и како је текао процес изградње и подјеле станова.

- Сваки динар смо уложили да опремимо станове. Чували, чекали, скупљали... Мама је наместила цео стан. Ако се исели, немамо ни где са тим. Ако неко нешто не учини, мораће да се исели, јер немамо право жалбе, замислите. Наша општина, Срби, тренутно не могу ништа да ураде. Није мени проблем да примим маму, заједно смо живеле годинама у соби од двадесет квадрата, проблем је ова неправда - каже Аџићева.

Тодић додаје да је потребно стрпљење, јер је у овом тренутку политичким представницима Срба забрањено дјеловање:

На јесен ће локални избори, верујем да ће после тога бити исправљене, поништене све нелегалне радње и дискриминаторске одлуке око станова за најрањивију групу грађана, од оних који ће преузети руковођење локалном самоуправом.

Драган Аџић узда се у то, нема у шта друго, јер организација Уједињених нација којој су се обратили није од помоћи. Њена и још четири породице немају никаква права, као најрањивија група грађана коју би требало да штити закон било које државе која то заиста јесте.