Писац и преводилац Давид Албахари преминуо је послије дуже болести у Ургентном центру у Београду у 75. години, саопштила је породица, преносе београдски медији.
Рођен 1948. године у Пећи, прву књигу, збирку прича “Породично време”, објавио је 1973. у издању Матице српске из Новог Сада. Исти издавач објавио је његов први роман, Судија Димитријевиц (1978).
Објавио је још романе Цинк, 1988; Кратка књига, 1993; Снежни човек, 1995; Мамац, 1996; Мрак, 1997, 2008; Гец и Мајер, 1998; Светски путник, 2001; Пијавице, 2006; Лудвиг, 2007; Брат, 2008; Ћерка, 2010; Контролни пункт, 2011, Животињско царство, 2013; збирке прича Обичне приче, 1978; Опис смрти, 1982; Фрас у шупи, 1984; Једноставност, 1988; Пелерина, 1993; Изабране приче, 1994; Необичне приче, 1999; Други језик, 2003; Сенке, 2006; Сваке ноћи у другом граду, 2008; Мале приче, 2013; Пропуштена прилика, 2013; 21 прича о срећи, 2017, као и књиге есеја Преписивање света (1997), Терет (2004), Дијаспора и друге ствари (2008) и Људи, градови и штошта друго (2011).
Заједно са Душаном Петричићем објавио је књигу за дјецу “Ема и јеж који нестаје” (2008). Заједно са Жарком Радаковићем објавио је “Књигу о музици” (2013).
За збирку прича “Опис смрти” добио је Андрићеву награду. Роман “Мамац” добио је Нинову награду за најбољи роман у 1996. години, као и награду Народне библиотеке Србије, Балканику и Мост-Берлин. Књига прича “Сваке ноћи у дугом граду” добила је Виталову награду за књигу године.
У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – Видици, Књижевна реч, Писмо, Културе Истока, Политика, Мезуза, едиција Прва књига Матице српске. Књиге су му преведене на двадесет и један језик.
Превео је велики број књига, прича, пјесама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова, Маргарет Етвуд, Исака Башевиса Сингера и Томаса Пинчона. Превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил и Џејсона Шермана.
Члан је САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. Од јесени 1994. године до 2012. године живио је у Калгарију, у Канади. од 2012. године живио је у Београду.
Вријеме и мјесто сахране биће накнадно саопштени.
