Милан Живадиновић рођен је 15. децембар 1944. године у Београду.

Послије завршене Више тренерске школе, Живадиновић је одмах упловио у тренерске воде: водио је Нови Сад, Спартак из Суботице, јуниоре Црвене звезде, Рад (у два наврата), Сутјеску из Никшића, турску Сакарију, подгоричку Будућност, нишки Раднички, Приштину, па је радио у Кувајту, затим у ОФК Београду, поново Будућности, а за двије године као шеф стручног штаба Црвене звезде је освојио Куп СР Југославије (1993).

У богатој тренерској каријери, Живадиновић је послије Црвене звезде био тренер репрезентације СР Југославије, а претходно и селекције до 23 године. Био је и тренер кипарског Аполона, Ал Насра, селектор репрезентације Ирака, Јемена и Гане, тренер Обилића, Сабабафена из Техарана (освојен Куп Ирана 2005), кинеског Чангша, као и селекције Мијанмара.

Због повреде кичме никада није могао да игра пуном снагом, што је кључни разлог што у потпуности није искористио свој натпросечни фудбалски таленат.

Играо је за Црвену звезду, Челик из Зенице, Вардар, ужичку Слободу, Ријеку, Црвенку и Лудвигхафен (Њемачка).