Пуковник Миленко Лаловић, ратни командант Првог батаљона Мостарске бригаде, Трећег батаљона Невесињске бригаде и Друге лаке бригаде Војске Републике Српске, преминуо је у Београду у 63. години.

Лаловић је био учесник највећих битака у Одбрамбено-отаџбинском рату, а његова улога се посебно истакла у првој Митровданској бици и офанзиви на Другу лаку бригаду када је пала Бијела.

Пуковник Зоран Јањић, један од ратних команданата у Невесињској бригади, рекао је Срни да је отишао велики човјек и борац, те да је Лаловића убила неправда према српским борцима и Републици Српској.

- Посебно су га погодила хапшења наших сабораца у Невесињу, јер је то сматрао као велику неправду. Сматрао је да су неправедно оптужени - рекао је Јањић.

Миленко Лаловић рођен је у Калиновику 1958. године. Завршио је Средњу војну школу пјешадије у Сарајеву и као одличан ђак добио могућност да иде на Војну академију. Завршио је академију 1980. године и почео да ради као командир вода на Војној академији гдје су га задржали да буде васпитач млађим генерацијама. Највише времена у мирнодопском дијелу је провео на Војној академији.

Јањић се присјећа да је Лаловић у Херцеговину дошао 17. маја 1992. године, у Херцеговачки корпус и добио распоред у 10. моторизовану – Мостарску бригаду гдје је постављен на дужност команданта Првог батољана Мостарске бригаде.

- Када се Мостарска бригада повукла у рејон Бусак - Врањевићи и 15. јуна 1992. године формирана Невесињска бригада од 10. Мостарске и 13. Невесињске, Лаловићев батаљон је постао Трећи батаљон Невесињске бригаде. Био је на положају на главном правцу напада непријатељских снага у рејону Буска. Његов батаљон је био на одбрани тога правца - навео је Јањић.

Он је истакао да је Лаловић на невесињско-мостарском ратишту био до 1994. године када прелази за команданта Друге лаке бригаде и на том положају на Борцима остаје до краја рата. Након рата вратио се породици у Београд и радио у Генералштабу војске Србије до пензионисања 2009. године.

- Остао је запамћен по надимку `Лале Заврата`, јер је читав рат носио црногорско-херцеговачку капу `заврату` као идентитетски симбол Срба. Друга карактеристика по коме су га памтили народ и војска је то што је био омиљен официр. Сви су га вољели и цијенили, радо су га призивали у друштво - навео је Јањић.

Према његовим ријечима, Лаловић је прошао најтеже периоде кроз које је прошла Мостарска и Невесињска бригада.

- Био је у највећим биткама, првој Митровданској бици, затим офанзиви на Другу лаку бригаду када је пала Бијела. Након Дејтона цијели положај који је држао морао је да напусти и преда у руке муслиманских снага. Доживио је пораз у миру, а не у рату. Одликовала га је велика храброст и преданост одбрани Републике Српске, томе је био предан до краја - навео је Јањић.

Командант батаљона у Невесињској бригади Драгомир Бакоч сјећа се Лаловића као професионалца и способног официра. "Била је добра сарадња између наших батаљона. Увијек смо се могли ослонити на њега и његову јединицу. Знао је да се постави као командант, свакога је разумијевао и био коректан у сарадњи", каже Бакоч.

Лаловић је преминуо синоћ, а биће сахрањен на Бежанијском гробљу, у сриједу 22. децембра.