Дугогодишњи функционер ФИБА и легендарни кошаркаш Борислав "Бора" Станковић преминуо је данас у Београду у 95. години, преносе медији.
Станковић је један од оснивача кошаркашког клуба Црвена звезда, репрезентативац Југославије и човјек који је постигао први кош у историји свјетских првенстава.
Ако за неког можемо рећи да је човјек - кошарка, онда је то сигурно Борислав Станковић, легендарни српски кошаркашки тренер и функционер ФИБА у времену када је кошарка у Европи доживјела највећу експанзију, пише Телеграф.
Иако је у кошарци био све, и она је њему била све, његов први спортски избор били су тенис и стони тенис. У окупираном Београду он постаје првак Србије у стоном тенису 1943. године.
Исти успјех понавља три године касније. Са ослобођењем, Бора се опредјељује за кошарку. У то вријеме рата лоптице за стони тенис су биле јако скупе и ријетке за набавити, па се целокупно друштво, а тако и Станковић, опредијелило за кошарку.
Он је један од људи који је присуствовао оснивачкој седници СД Црвена звезда 1945. и са њеном кошаркашком секцијом освајао три титуле првака. То је било вријеме зачетака овог спорта у Југославији, баскет се играо на бетонским спољним теренима.
Послије три године у Звезди постаје тренер КК Железничар и уводи га у прву лигу. За репрезентацију Југославије играо је неколико година, био у екипи која је на првенству свијета у Буенос Ајресу 1950. године освојила шесто мјесто. Послије Црвене звезде играо је још неколико сезона у КК Партизан, негдје до завршетка студија ветерине.
Упоредо са послом ветеринара био је и тренер ОКК Београда од кога је направио моћну кошаркашку династију послијератних година.
Од 1953. до 1966. године он је са својим сарадницима направио буквално нови клуб који је тих година могао да парира надмоћној Олимпији из Љубљане. ОКК Београд (београдски "клонфери"), предвођен херојским стријелцем Радивојем Кораћем Жућком, освајао је три пута првенство државе у периоду када је ондашња репрезентација почела да доноси медаље са свјетских такмичења.
Такође, играли су неколико пута у полуфиналу Купа шампиона (данашњи фајнал фор Евролиге).
Колико је Станковић био посвећен кошарци говори и чињеница да је од 1956. до 1966. био генерални секретар кошаркашке организације Југославије, као и главни ветеринарски инспектор на пијаци Зелени венац.
Послије "клонфера" водио је италијанску Оранжсоду из Кантуа и постао први тренер странац који је освојио италијански шампионат. Тада је послије једне утакмице, на којој је због високог нивоа стреса накупљеног годинама, колабирао, па је одлучио да напусти тренерски посао и посвети се раду у ФИБА где је био од 1958. као члан комисије за Европске купове, а од 1969. је стално запослен у свјетској кошаркашкој организацији.
Послије осам године рада у ФИБА и након одласка у пензију Виљема Џонса, Бора Станковић 1976. године постаје генерални секретар Свјетске кошаркашке федерације. Као ген сек је активно радио на развијању кошарке на свим мердијанима, учествовао и у раду техничке комисије када су се мијењала правила.
У његовој ери која је трајала све до 2002. године кошарка је добила најзначајније промјене. Уведена је линија за три поена, промијењена је димензија терена, пређено је са полувремена на четвртине како би се приближили НБА кошарци.
Станковић је такође био заговорник идеје да на Олимпијским играма треба да играју професионалци из НБА и то се 1992. године десило.
Учествовао је на 28 Европских првенстава, 14 свјетских и 14 Олимпијских игара, као и на 12 конгреса ФИБА.
