Као гром из ведра неба у Рогатици је одјекнула вијест да је у Универзитетском клиничком центру у Бањој Луци умро Синиша Драшковић (57). Ради се о Рогатичанину коме је након више од десет година дијализе и чекања на препоручену трансплантацију бубрега, који су му отказали након преболоване „мишије грознице“ коју је зарадио као борац Војске Републике Српске бранећи родну Рогатицу и борећи се за нашу Републику Српску.

Трансплатација је 1. фебруара ове године извршена у Клиничком центру за трансплантацију у главном граду Бјелорусије Минску, за што је требало доста бриге, стрпљења и живаца, а да се не говори о новцу кога је до посљедње паре извлачио из скромног породичног буџета и уз помоћ и подршку добрих људи прикупљао на различите начине да би на крају у далеки Минск отишао о трошку Фонда здравственог осугурања Републике Српске и, нажалост, све је отишло у неповрат.

​По доласку кући након трансплантације бубрега половином фебруара Синиша се успјешно опорављао прво у породици уз своју мајку Даницу, супругу Драгану, сина Стефана, кћерку Александру и брата Сашу, пуницу Раду и пунца Миливоја Ђерића.

​И кад је изгледало да је све прошло како је најбоље, Синиша је све чешће виђан у својој посластичарској радњи па и у шетњи Рогатицом и на Спортско-рекреативном центру. Почео је примати и госте, али повремено и обилазити, макар на кратко, пријатеље и познанике којих је имао не мали број.

​Да ипак Синишино здравље није ишло жељеним током, видјело се недавно. Почео је поболијевати и ради тога је морао све чешће посјећати љекаре али и поћи пут Бање Луке, одакле је, прошле сриједе, 31. маја, у раним јутарњим часовима дошла тужна и неочекивана вијест – нажалост стало је Синишино срце.

​Његова сахрана обављена је данас на гробљу Лужница у Рогатици.