У срцу планине Деветак постоји мјесто, гдје је медвјед домаћа животиња, а балвани извлаче волујском запрегом. У том мјесту, као у давна времена, када су шуме биле пуне вукова, а појате пуне волова, борави Данко Бојата, најстарији рабаџија у боричком крају.

Уз звуке гусала и пламен свијеће петролејке, растао је са добрим вјерним слугама. Проводио је више времена са Галоњом, Милоњом, Шароњом, него са људима. Као и сви горштаци постао је пунољетан са 15, а волови са пет година.

- Док сам још у школу ишао бавио сам се тим послом. Такво је подневље и то сам заволио. Послије сам се запослио у шумарству док је била комора. Једно вријеме сам радио као ковач поткивач у тој комори. Те коморе су укинуте и послије сам приватно почео да се бавим овим послом – истиче Данко.

Крижањем сименталца и домаће буше рађају се волови већи од сњегова, јачи од вјетрова. Иако су одавно из шуме, трактори отјерали волове, Данко и даље вјерује усе и у своје вјерне друге.