Посветити живот спорту и омладини подразумијева срећне дане који остају у сјећању заувијек. Када пола животног вијека испунимо само љубављу према спорту, дружењима и дјеци, неминовно је доживјети безброј лијепих тренутака.

Јовица Тошић је управо један од таквих људи.

Фото: Уступљена фотографија (Јовица Тошић, бр. 12)

Тошић је за Катеру рекао да је градио своју личност искључиво кроз спорт, најприје као активни спортиста, а касније и као тренер. Рођен је у Сарајеву, у ком је завршио средњу школу за физичку културу, након чега уписује Високу школу за физичку културу у Сарајеву, те 1974. године постаје дипломинарни проф. физичке културе. Након дипломирања одлази у Тешањ и постаје први професор физичке културе који је дошао на те просторе. Послије веома кратког периода враћа се на Илиџу у ОШ “Бранко Радичевић” у којој се задржава до '96 године, након чега прелази у илиџанску гимназију. Постдипломске студије уписује у Новом Саду на Факултету физичке културе – Смјер колективни спортови. Магистарску тезу одбрањује 2002. године и стиче звање Магистар наука физичке културе. На Факултету физичке културе у Источном Сарајеву бива изабран за вишег асистента на предмету „Одбојка“ и „Методика физичког васпитања“. Докторску дисертацију брани на овом факултету 2007. године.

Иако је већ у професорској пензији, у одбојци је још увијек активан и своје знање несебично дијели одбојкашицама “Славије”.

У разговору за наш портал, радо се присјетио својих почетака, а како каже,  био је заљубљених у фудбал којим се бавио осам година.

- Знао сам одиграти утакмицу одлично, а одмах у сљедоћој би дошло до неке одређене саботаже и нисам желио наставити у таквим околностима – истиче Тошић и додаје да, иако се осјећао као фудбалер наставља да се бави краљицом спортова – атлетиком.
Тошић наводи како је у клубу „Жељо“ почео као бацач диска, те да је врло брзо схватио да је атлетика била добар избор.

- На челу са тренером Ибром Крехићем, који још увијек држи кондицијске тренинге, било је задовољство тренирати. Било нас је десетак у „Жељи“ и након што сви одрадимо своје трениге, измислимо такмичење, само како бисмо се што дуже дружили и вјежбали – рекао је Тошић, који се у клубу „Жељо“ такмичио у чак 13 дисциплина.

Како истиче, услови нису били идеални, али су појединици били довољно добри да буду бољих од тадашњих репрезетантиваца.

Док су неки корачали само једном спортском стазом, за тренера Јова, како га од миља зову, било је више њих. Сасвим случајно је гледао Олимпијаду у Минхену 1972. и женску одбојкашку утакмицу између Кореје и Јапана. За њега је, како каже, та утакмица била прекретница и врло брзо је схватио да је одбојка његова нова љубав. И данас, након 50 година радо проводи вријеме учећи омладину да играју одбојку.

За вријеме Тошићевог  двостепеног студирања, на првој години добија тешко пролазну оцјену из одбојке, а након тога је вјежбао по пет сати у сали.
На четвртој години труд и рад су се исплатили, па је и оцјена порасла.

Према његовим ријечима, систем играња одбојке је био много другачији него данас. Утакмице су знале да трају и по пет сати и није било могуће предвидјети побједника.

- Унививерзитетска одбојка уз професора Бранка Драганића и поједине играче,  била је на високом нивоу и није било тешко бити брилијантан – наводи Тошић те додаје:

- Професор Драганић нам је „душу вадио“ током тренига, немогуће га је се не сјећати – рекао је Тошић.

Одбојка му  је остала најближа срцу, па је тако и за вријеме ратних дана наставио да тренира  женску екипу на Илиџи.

- Звучаће апсурдно, али за вријеме рата смо имали најбоље услове за тренирање. Тренирали смо сваки дан по три сата. Наравно, било је тешко за дјевојке које су морале прећи неки од илиџанских мостова, али смо успјевали, чак смо и одлазили на такмичења – рекао је он.

Фото: Уступљена фотографија ( 1991. екипа "Игман")

Тошић заједно са пријатељем Хајловцем давне 1978. године одлучују да  оснују одбојкашки клуб „Игман“, који ће бити претеча данашњег ОК „Игман“.

Као прави Сарајлија није било могуће одолити ни планинским љепотицама. Тошић је своје спортске вјештине показаи и у скијању. Тренутно активно скија, а за вријеме скијашке сезоне преноси знање млађима.

Фото: Уступљена фотографија

Тренер Јовица Тошић је примјер како и на који начин се живи за спорт. Он је данас тренер у ОК „Славија“ , те истиче како ће сигурно ту и завршити своју дугу спортску каријеру.

Сљедеће сриједе прочитајте наставак приче о Јовицу Тошићу и његовом раду и резултатима у ОК „Славија“.