Прича о Јовици – тренеру који је и за вријеме рата остао вјеран спорту (ФОТО)

12.10.2022. 12:33
4
ИЗВОР: katera.news

Посветити живот спорту и омладини подразумијева срећне дане који остају у сјећању заувијек. Када пола животног вијека испунимо само љубављу према спорту, дружењима и дјеци, неминовно је доживјети безброј лијепих тренутака.

Јовица Тошић је управо један од таквих људи.

Слика

Фото: Уступљена фотографија (Јовица Тошић, бр. 12)

Тошић је за Катеру рекао да је градио своју личност искључиво кроз спорт, најприје као активни спортиста, а касније и као тренер. Рођен је у Сарајеву, у ком је завршио средњу школу за физичку културу, након чега уписује Високу школу за физичку културу у Сарајеву, те 1974. године постаје дипломинарни проф. физичке културе. Након дипломирања одлази у Тешањ и постаје први професор физичке културе који је дошао на те просторе. Послије веома кратког периода враћа се на Илиџу у ОШ “Бранко Радичевић” у којој се задржава до '96 године, након чега прелази у илиџанску гимназију. Постдипломске студије уписује у Новом Саду на Факултету физичке културе – Смјер колективни спортови. Магистарску тезу одбрањује 2002. године и стиче звање Магистар наука физичке културе. На Факултету физичке културе у Источном Сарајеву бива изабран за вишег асистента на предмету „Одбојка“ и „Методика физичког васпитања“. Докторску дисертацију брани на овом факултету 2007. године.

Иако је већ у професорској пензији, у одбојци је још увијек активан и своје знање несебично дијели одбојкашицама “Славије”.

У разговору за наш портал, радо се присјетио својих почетака, а како каже,  био је заљубљених у фудбал којим се бавио осам година.

- Знао сам одиграти утакмицу одлично, а одмах у сљедоћој би дошло до неке одређене саботаже и нисам желио наставити у таквим околностима – истиче Тошић и додаје да, иако се осјећао као фудбалер наставља да се бави краљицом спортова – атлетиком.
Тошић наводи како је у клубу „Жељо“ почео као бацач диска, те да је врло брзо схватио да је атлетика била добар избор.

- На челу са тренером Ибром Крехићем, који још увијек држи кондицијске тренинге, било је задовољство тренирати. Било нас је десетак у „Жељи“ и након што сви одрадимо своје трениге, измислимо такмичење, само како бисмо се што дуже дружили и вјежбали – рекао је Тошић, који се у клубу Жељо“ такмичио у чак 13 дисциплина.

Како истиче, услови нису били идеални, али су појединици били довољно добри да буду бољих од тадашњих репрезетантиваца.

Док су неки корачали само једном спортском стазом, за тренера Јова, како га од миља зову, било је више њих. Сасвим случајно је гледао Олимпијаду у Минхену 1972. и женску одбојкашку утакмицу између Кореје и Јапана. За њега је, како каже, та утакмица била прекретница и врло брзо је схватио да је одбојка његова нова љубав. И данас, након 50 година радо проводи вријеме учећи омладину да играју одбојку.

За вријеме Тошићевог  двостепеног студирања, на првој години добија тешко пролазну оцјену из одбојке, а након тога је вјежбао по пет сати у сали.
На четвртој години труд и рад су се исплатили, па је и оцјена порасла.

Према његовим ријечима, систем играња одбојке је био много другачији него данас. Утакмице су знале да трају и по пет сати и није било могуће предвидјети побједника.

- Унививерзитетска одбојка уз професора Бранка Драганића и поједине играче,  била је на високом нивоу и није било тешко бити брилијантан – наводи Тошић те додаје:

- Професор Драганић нам је „душу вадио“ током тренига, немогуће га је се не сјећати – рекао је Тошић.

Одбојка му  је остала најближа срцу, па је тако и за вријеме ратних дана наставио да тренира  женску екипу на Илиџи.

- Звучаће апсурдно, али за вријеме рата смо имали најбоље услове за тренирање. Тренирали смо сваки дан по три сата. Наравно, било је тешко за дјевојке које су морале прећи неки од илиџанских мостова, али смо успјевали, чак смо и одлазили на такмичења – рекао је он.

Слика

Фото: Уступљена фотографија ( 1991. екипа "Игман")

Тошић заједно са пријатељем Хајловцем давне 1978. године одлучују да  оснују одбојкашки клуб „Игман“, који ће бити претеча данашњег ОК „Игман“.

Као прави Сарајлија није било могуће одолити ни планинским љепотицама. Тошић је своје спортске вјештине показаи и у скијању. Тренутно активно скија, а за вријеме скијашке сезоне преноси знање млађима.

Слика

Фото: Уступљена фотографија

Тренер Јовица Тошић је примјер како и на који начин се живи за спорт. Он је данас тренер у ОК „Славија“ , те истиче како ће сигурно ту и завршити своју дугу спортску каријеру.

Сљедеће сриједе прочитајте наставак приче о Јовицу Тошићу и његовом раду и резултатима у ОК „Славија“.

Коментари 4
  • Generic placeholder image
    Uzorni gradjanin 09.03.2023. 17:33
    Da ,bio je vrlo zahtjevan u ratu i prema nama gimazijalcima......Skoro da covjek poludi od njegovog ocjenjivanja.....Dugo mi nije bilo jasno zasto je toliki fanatik sportske kondicije ali vidim da je bio u pravu......Zdravo tijelo i dobra kondicija mogu preduprijediti mnoge bolesti i probleme u daljem zivotu......Zivio nam i zdrav bio profesoru dragi........
  • Generic placeholder image
    Бојвода 13.10.2022. 09:59
    Па нормално, спортиста у рату, боље спорт него ров и линија
  • Generic placeholder image
    Dru 12.10.2022. 16:33
    U ratu mi je bio nastavnik fizičkog vaspitanja. Za peticu smo morali raditi trbušnjake sa klupe i sa oklagijom iza glave. Mi igramo košarku u sali, a on sa strane vježba bicepse sa bučicama. :D
    Sjajan nastavnik, veliki autoritet i profesionalan odnos prema sportu. Svi smo ga poštovali. Veliki pozdrav za Jovicu.
  • Generic placeholder image
    Vuxan 12.10.2022. 15:47
    Jovica Tošić, kvalitetna osoba i stručnjak. Bio mi je profesor i ponosim se što sam od njega mnogo toga naučio. Prof.Tošić je bio svjetla tačka znanja na difu u Stambolčiću. Šteta što je otišao u zasluženu penziju, a mogao je još mnogo dati doprinosa struci i nauci. To se vidi po njegovim rezultatima u odbojkaškom sportu da je vrlo predan u radu sa mladim sportistima.
    Jedini koji je imao svoj pravičan stav prema studentima na difu i bio je dosljedan u tome uprkos mnogim pritiscima od dekana Pržulja koji ga je na svakom koraku omalovažavao i vrijeđao kao kolegu. Ali Pržulj nije bio ni do koljena prof. Jovici, niti će ikada biti.
    Drago mi je da ste našli vremena i objavili ovu priču o velikom Jovu.
    Da još dugo radi i sportski vaspitava našu djecu. Sve najbolje mu želim.
Повезане вијести
Бојан Rегоје у новом тренерском изазову Бојан Rегоје у новом тренерском изазову
Трагедија на ОИ: Преминуо тренер Трагедија на ОИ: Преминуо тренер
Прослављени тренер одбио да преузме "Орлове" Прослављени тренер одбио да преузме "Орлове"
Најчитаније
  • „Раде, сине, немој мајке заборавит...'“
    6h 6m
    1
  • ВиК Источно Сарајево: Ванредно обавјештење
    13h 2m
    0
  • Преминула беба, случај пријављен полицији
    9h 18m
    0
  • Опозициони начелници напустили Савез општина и градова
    12h 48m
    8
  • Позовимо 1458 за Милоша Божовића!
    5h 32m
    0