Сјећање на страдање Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске Републике Српске који је погинуо 20. марта 1993. године на Озрену, представља поруку новим генерацијама да је рат, у којем страдају и најслабији и најчеститији, ужас који треба спријечити.

Аутор документарног филма "Споменко на вјечној стражи" и књиге "Споменко и Озрен" Миле Савић рекао је да је све што снимао и писао о Споменку имало за циљ да нове генерације памте његов лик и дјело, његову честитост и искреност која се окончала страдањем.

Он је навео да Споменко треба да буде симбол доброте, љубави, страдања и слободе.

- Филм о Споменку имао је за циљ да и други почну размишљати о томе. Документарац је приказан више од педесет пута у многим земљама и фестивалима, преведен је на неколико страних језика - изјавио је Савић и додао да су они који су чули Споменкове ријечи добро разумјели његове поруке.

Књига о Споменку је настала из жеље да Споменку буде направљен кип који је тренутно у изради и биће постављен у порти храма Манастира Светог Николе на Озрену.

- Од продаје књига на промоцијама и уз помоћ добрих људи купили смо камен за кип. Због епидемиолошке ситуације са вирусом корона морали смо привремено одгодити даље промоције како би обезбиједили неопходна средства за завршетак кипа - рекао је Савић и навео да је добродошла свака финасијска подршка.

Он је увјерен да би институције Српске подржале идеју о изради кипа, као што су подржале филм, али је желио да се његова израда финансира од продаје књиге "Споменко и Озрен", како би се и народ, куповином књиге, одужио Споменку.

Савић је истакао да би институције Српске требале дати више значаја младим особама које су се бориле и трагично настрадале за стварње Републике Српске.

- Након пројекција, у Вишеграду је отворена прва и једина улица која носи назив Споменка Гостића. Жао ми је што у Бањалуци и Добоју још нема споменика борцима одбрамбено-отаџбинског рата, јер они нису били агресори, него су бранили своја огњишта и стварали Републику Српску - изјавио је Савић.

Савић је најавио да ће поводом обиљежавања 28 година од страдања Споменка Гостића, у недјељу, 21. марта, у 13.00 часова бити служен парастос на гробном мјесту у насељу Јовићи, који је након ратних сукоба припало федералној општини Маглај.

- Сви који имају жељу да одају почаст могу доћи у Добој у близини аутобуске станице и `Нестро` пумпе, одакле ћемо у 11.00 часова кренути на Озрен на Споменково гробно мјесто - рекао је Савић.

Савић је подсјетио да су чланови Удружења дјеце погинулих бораца "Насљеђе" из Бијељине 2017. године на мјесном гробљу Јовићи уредили споменик и гробно мјесто за најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића.

Гостић је рођен 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије Републике БиХ.

Пријављује се у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.