Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Настало је из времена великих историјских ломова, страдања и борбе српског народа да сачува своје огњиште, идентитет и право на опстанак на овим просторима.

На темељима жртве, истрајности и заједништва израсло је Источно Сарајево као свједочанство једног времена и народа који је, упркос страдању, остао на својој земљи.

Историју овог простора исписали су важни догађаји, ратни путеви, формирање бригада и јединица, али и личне приче људи који су носили терет времена у којем су живјели. Свака улица, спомен-обиљежје и мјесто у Источном Сарајеву чува дио тог колективног памћења.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену значајним историјским догађајима, ратним бригадама, страдању и мјестима која су обиљежила настанак и развој Источног Сарајева.

4. август - одбрана Војковића, Грлице и Крупца у Одбрамбено-отаџбинском рату

Одбрана Војковића, Грлице и Крупца представља херојски подвиг припадника Војске Републике Српске (ВРС) и МУП-а из 1992. године, којим су сачувана српска огњишта на подручју Источне Илиџе.

Напад на Војковиће, Грлицу и Крупац почео је у раним јутарњим часовима 4. августа 1992. године, непријатељска војска стигла је чак до првих кућа у Грлици и дијелу брда Накло, а само захваљујући херојској борби становника ових насеља спријечена је намјера припадника такозване Армије БиХ да заузму Илиџу и крену према Палама.

Одбраном ове територије сачувана је комплетна Сарајевско-романијска регија, али и Република Српска, јер је Илињача имала стратешку позицију са које се вршила контрола и штитила прва линије одбране Илиџе.

У одбрани су учествовали припадници Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде и МУП-а, односно Полицијске станице Кула. Током напада живот је изгубило седам, а рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, било је десетине успјешно одбрањених напада на Војковиће, Грлицу и Крупац, а највећи се десио тог 4. августа. Тај напад представља и прекретницу, те због великог отпор нису се озиљнији касније ни десили.

Током ратних дејстава, ова мала насеља поднијела су велике жртве изгубивши 218 бораца, преко 700 их је рањених, а било је и око 40 цивилних жртава рата.

Сјећање

У знак сјећања на овај догађај, Општинска борачка организација „Илиџански борац“ уз генерално покровитељство Општине Источна Илиџа сваке године крајем јула и почетком августа организује културно-спортску манифестацију „4. август – Да се не заборави“.

Осим Марша одбране на Илињачу, манифестацију чине разна спортска такмичења, те литургија и служење парастоса за погинуле и умрле борце у цркви, полагање цвијећа на спомен-крстове у Грлици, Црквицама и Кули, као и пријем породица погинулих бораца у парохијском дому.

Такође, улица у Војковићима, у општини Источна Илиџа носи назив по овом догађају.