Прије 18 година умро Слободан Милошевић

10.03.2024. 14:12
1
ИЗВОР: srna.rs

Некадашњи предсједник Србије и СР Југославије, оснивач и лидер Социјалистичке партије Србије Слободан Милошевић, умро је 11. марта 2006. године, прије 18 година, у притворској јединици Хашког трибунала у Шевенингену у Холандији у којој је провео нешто мање од пет година.

Милошевић је преминуо од инфаркта, а по жељи породице, када је одбијен захтјев да буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

Тијело Милошевића нађено је у његовој ћелији у притвору у Шевенингену, а стража је потом позвала особље притворске јединице и дежурног љекара, који је потврдио Милошевићеву смрт.

Милошевић је умро у затворској соби величине три пута пет метара, у којој је слушао музику Френка Синатре и гледао телевизију.

Соба је била смјештена у затворском комплексу, окруженом високим бетонским зидовима, на пјешчаним динама у околини Шевенингена, имала је тоалет, каду и туш-кабину, сто и столице, гардеробни плакар, апарат за кафу, телевизор и кревет.

Слободан Милошевић је био је оснивач и лидер Социјалистичке партије Србије, два пута предсједник Србије и предсједник СРЈ, био је једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији и на Косову и Метохији, а Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу /Хашки трибунал/ против њега је подигао оптужницу за злочине против човјечности.

Милошевић је ухапшен 1. априла 2001. године због злоупотребе службеног положаја, а влада Зорана Ђинђића /премијера Србије који је убијен 2003. године/ изручила га је Хагу на Видовдан 28. јуна 2001. године, гдје му је суђено за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и БиХ, али пресуда није донијета.

Слободан Милошевић годинама је боловао од срчаних тегоба, од хипертрофије лијеве срчане преткоморе, што је за посљедицу имало честе скокове крвног притиска.

Од почетка суђења пред Хашким трибуналом, 12. фебруара 2002, процес је прекидан више од 15 пута, најчешће због Милошевићевог крвног притиска, а посљедњих мјесеци прије смрти, Милошевић се судијама Хашког трибунала често жалио на главобоље и притисак у ушима и очима.

Судско вијеће Хашког трибунала одбило је захтјев Милошевића да га привремено из судског притвора пусти у Москву на лијечење.

Милошевићева владавина трајала је нешто дуже од десет година, а почела је говором на Газиместану на Видовдан, 28. јуна 1989. године, поводом обиљежавања 600 година Косовске битке, којем је присуствовало, како се тада наводило, милион људи.

На првим вишестраначким предсједничким изборима у Србији, у децембру 1990. године, као кандидат СПС-а постао је први предсједник Републике Србије, а у Савезној скупштини 25. јула 1997. године био је изабран за предсједника СР Југославије.

Његова владавина окончана је 2000. године на изборима на којима га је у трци за предсједника СР Југославије поразио кандидат Демократске опозиције Србије /ДОС/ Војислав Коштуница.

Пошто Милошевић није желио да призна пораз, то је довело до масовних протеста широм Србије, завршених 5. октобра великим скупом у Београду, који је завршен преузимањем власти од стране ДОС-а, на чијем челу је био Зоран Ђинђић, каснији премијер Србије, у чије вријеме је Милошевић изручен Хагу.

Милошевић је био иницијатор промјене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије и један од потписника Дејтонског споразума за БиХ, којим је послије пет година званично завршен рат на просторима бивше Југославије.

Слободан Милошевић и његова породица налазили су се на списку личности којима је забрањен улазак у земље ЕУ.

Рођен је 20. августа 1941. године у Пожаревцу, гдје је завршио основну школу и гимназију, а Правни факултет у Београду 1964. Био је члан Савеза комуниста Југославије од 15. јануара 1959. године.

Обављао је директорске функције у „Техногасу“, 1990. године оснива Социјалистичку партију Србије, која у децембру исте године побјеђује на првим вишестраначким изборима, и те године постаје први предсједник Србије, а потом и 1992. године.

Слободан Милошевић био је један од три потписника Дејтонског споразума. Друга два потписника Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић такође су преминули.

У мају 1999. године у јеку НАТО бомбардовања Југославије тадашњи тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур саопштила је да је покренут поступак против Милошевића због ратних злочина.

Био је резервни капетан ЈНА и носилац Ордена рада са сребрним вијенцем и Ордена рада с црвеном заставом, а 1994. је добио и Орден Републике Српске са огрлицом, Медаљу Риге од Фере и Орден српског ратника Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године.

Био је аутор књиге „Године расплета“, преведене на неколико станих језика.

Из брака са супругом Миром Марковић, председницом ЈУЛ-а, има кћерку Марију и сина Марка.

Коментари 1
  • Generic placeholder image
    Mladen 11.03.2024. 06:33
    Nosilac ordena rada sa vjencem I ordena rada sa zastavom- i on nosio gajbice jbt .
    Crvena banda komunjarska - nezna se da li je umro u Sheveningenu ( niko nije vidjeo tjelo), baba jula krepala u Moskvi , gle cuda u istom hotelu gdje je krepo veljko kadijevic( hotel nkvd sluzbe ) a u decembru janjevski katolik ( iz sela Janjevo sa Kosova) ivica dacic gensek komunjara prezentuje javnosti Srbije unuka ovog komunjare- Marko Milosevic ( zove se isto ko i otac mu).
    I poslije tita tito.
Повезане вијести
Пети октобар 23 године касније - дан који је промијенио Србију Пети октобар 23 године касније - дан који је промијенио Србију
Прије 32 године одржани први велики протест опозиције против Милошевића Прије 32 године одржани први велики протест опозиције против Милошевића
Навршава се 22 године од петооктобарских промјена Навршава се 22 године од петооктобарских промјена
Најчитаније
  • "Ђурђевдан" први пут запјеван у возу смрти
    22h 41m
    0
  • У уторак испраћај проте Воја Чаркића
    22h 12m
    2
  • Обиљежена крсна слава и Дан општине Источна Илиџа (ФОТО)
    18h 28m
    0
  • Позив бабице један од најљепших, најхуманијих и најодговорнијих позива
    14h 23m
    2
  • Годишњица одбијања Венс-Овеновог плана
    22h 35m
    0