У Београду су на данашњи дан, прије 32 године, одржане прве велике опозиционе демонстрације против тадашње власти Слободана Милошевића.

Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије која је тада први пут названа "ТВ Бастиља".

Демонстрације су биле први велики митинг СПО Вука Драшковића, а подржале су га и још неке опозиционе странке против режима Слободана Милошевића.

Повод за демонстрације било је тражење оставке генералног директора тадашње Телевизије Београд Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића, али су се касније претвориле у демонстрације против Слободана Милошевића.

Демонстрације је организовао Српски покрет обнове /СПО/ Вука Драшковића, а директан повод за позив да "ТВ Бастиља мора пасти" био је државни коментар на државној телевизији, у коме се наводило да СПО сарађује са проусташким и профашистичким режимом у Хрватској.

На демонстрацијама је било више десетина хиљада грађана, а погинуло је двоје људи - ученик Бранивој Милиновић и полицајац Недељко Косовић, док је више стотина људи повријеђено.

Демонстрације под слоганом "Митинг против петокраке" извеле су на улице око 100.000 људи, по граду је било размјештено више од 10.000 полицајаца, а власт је у једном тренутку извела и тенкове на улице.

Био је то почетак уличних протеста опозиције у Србији на које је власт одговорила силом.

На забрањени митинг, на Трг Републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду.

Око поднева полиција креће у разбијање демонстрација.

Лидери опозиције склањују се у Народно позориште чија им је врата отворила тадашњи управник Вида Огњеновић.

Док су се са терасе Народног позоришта обраћали демонстрантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растјера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.

Али, демонстранти пружају жесток отпор и почињу вишечасовни сукоби са полицијом.

На пребијање демонстранта Вук Драшковић са балкона одговора позивом на "јуриш".

Повријеђено је више од 200 људи.

У Масариковој улици, бјежећи од демонстраната гине полицајац Недељко Косовић, а нешто касније, полиција употребљава ватрено оружје и убија седамнаестогодишњег Бранивоја Милиновића.

Власт изводи тенкове на београдске улице. Ухапшен је лидер СПО-а Вук Драшковић и забрањен рад телевизије Студију Б и радију Б 92.

Милошевић је демонстранте назвао "снагама хаоса и безумља", а одговор на силу, стиже сљедећег дана, када из Студентског града ка Теразијској чесми крећу студенти, чиме је почела "плишана револуција".

Послије неколико дана протеста усвојени су захтјеви, смијењено је руководство државне телевизије, министар полиције Радмило Богдановић поднио је оставку, Б 92 и Студио Б наставили су рад, из затвора је пуштен Вук Драшковић.