Предсједник Владе Србије и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић убијен је на данашњи дан прије 23 године у атентату надомак улаза у зграду Владе Србије у Немањиној улици.
Убијен је хицем у груди, 12. марта 2003. године у дворишту зграде Владе Србије, у 12.25 часова. Имао је тада 50 година.
У земљи је затим проглашено ванредно стање и покренута акција "Сабља", која је претходно већ била припремљена у оквиру намјераваног обрачуна са организованим криминалом.
У врх политичког живота Србије избио је петооктобарским промјенама 2000. године, када је Слободан Милошевић изгубио на изборима, да би се на челу Владе нашао 25. јануара 2001. године.
Демократску странку предводио је од јануара 1994. када је на тој позицији замијенио Драгољуба Мићуновића.
Највиша службена функција коју је раније имао био је краткотрајан положај градоначелника Београда, од фебруара до септембра 1997. године.
Ђинђић је рођен у породици војног лица, у тадашњем Босанском Шамцу, 1. августа 1952. године. Дјетињство је провео у БиХ, гдје је започео и средњу школу, у Травнику. Посљедња два разреда завршио је у Београду, у Деветој гимназији.
Студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду окончао је 1974. године.
Успјело му је да се наметне у Савезу студената ФилозоФског факултета. Суђено му је у Љубљани новембра 1974. године. Шесторицу тада процесуираних студената избавио је притисак међународне јавности, наводно иницијатива канцелара Савезне Републике Њемачке, Вилија Бранта.
Уз помоћ професора Драгољуба Мићуновића школовање наставља у Њемачкој, у ФранкФурту, па у Констанцу, гдје је докторирао 1979. године са тезом "Проблеми утемељења критичке теорије друштва".
Ментор му је био Јирген Хабермас, један од истакнутијих филизофа друге половине 20. вијека.
Докторирао је на Универзитету у Констанци гдје је једно вријеме радио као асистент. Након повратка у земљу, постао је члан, па предсједник Демократске странке.
По повратку у Југославију 1989. када је завладала атмосфера наде, међу оснивачима је обновљене Демократске странке, са групом од 12 интелектуалаца или јавних личности.
Пошто је на челу Демократске странке јануара 1994. замијенио Драгољуба Мићуновића, постаје један од првака опозиције деведесетих.
Био је архитекта окупљања ДОС-а, широке лепезе различитих политичких организација, која је доспјела на власт петооктобарским превратом 2000. послије избора крајем септембра када је коалиција ДОС добила највише гласова, преноси Тањуг.
Главни осумњичени за организовање убиства Ђинђића били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија и припадници "земунског клана" Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.
У акцији "Сабља" ухапшен је непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић и бројни припадници "земунског клана", док су Спасојевић и Луковић убијени у Мељаку код Београда.
У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства. Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора, али политичка позадина убиства Ђинђића до данас није разјашњена.
Ђинђић је био добитник више међународних признања, попут њемачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, или признања фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији, која му је уручена у Прагу 2002.
Још септембра 1999. амерички недјељник "Тајм" уврстио га је међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.
На пољу интелектуалних прегнућа, бавио се и превођењем и писањем. Аутор је књига: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава", "Србија ни на истоку ни на западу".
