На данашњи дан, 26. децембра 1995. године, посмртни остаци убијених становника села Јабука код Фоче, нашли су свој вјечни спокој на Градском гробљу Божовац.

Након рата, Јабука је припала ФБиХ, па се преостало српско становништво морало селити са својих огњишта и са собом, у колони живих и мртвих, понијети и посмртне остатке најмилијих.

О страховама рата и страдања српског народ у минулом рату, мало се говори. Приче о звјерском убијању недужних становника села Јабука код Фоче, о тринаестогодишњем Нови Елезу, старици Милки Ковач и непокретној Зорки Симовић, не смију бити заборављене. Морају остати трајно утиснуте у памћењу и свијести нараштаја који о страхотама рата, на срећу, не знају ништа. Морају остати као подсјетник да су 23. јула 1992. године Јабучани, њих 43, махом старих и онемоћалих, на кућном прагу звјерски убили припадници тзв. АБиХ.

Предсједник Удружења прогнаних и расељених Срба и свједок овог злочина Љубиша Симовић испричао је да су жртве измасакриране и да им је на тијелима урезивано слово “У”.

Тог дана страдали су чланови породица Скакавац, Ћосовић, Тривун, Стојановић, Капуран, Иконић, Драшко, Билинац, Ковач, Шолаја, Вуковић, Мастило, Симовић, Дуровић, Шаровић, Дубовина, Савић, Елез, Дрињак, Голубовић и многе друге. Да несрећа буде већа, ове породице су биле родбински повезане.

Фото: Уступљене фотографије

Како Симовић истиче за Катеру, овај предмет је коначно стигао у Тужилаштво БиХ.

- Послије оволико година ћутања, предмет „Јабука“ је у Тужилаштву БиХ, а након предмета „Јошаница“, доћи ће на ред. Саслушани су неки свједоци, који су и починиоци овог злочина, и надам се да ће правда за све невино страдале Србе угледати свјетло дана – рекао је Симовић.

Он напомиње да ће истрајати у намјери да починиоци одговарају за недјела која су починили у овом фочанском селу.

Масакр над српским цивилима 18 села некада фочанске мјесне заједнице Јабука, која је након Дејтонског споразума припала ФБиХ, прво је масовно страдање Срба у општини Фоча у протеклом рату, а за које починиоци још нису изведени пред лице правде.

Муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости није било ни за слијепе и непокретне старице, дјевојке и дјецу. За собом су оставили само згариште и са лица земље избрисано село.

Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез.

Православна Црква Преображења Господњег је минирана и до темеља срушена, а обновљена је прилозима вјерника 2005. године.